Delo

32 д к л о Множмна раднпка узета је стадно у посао ; награду је пеплаКпвао суботом : жено су долазпле к њему, да молс за нешто новаца у напред, и за кратко време био је познаг н омнљен, како код малих тако ii код великих. Само у чиновнпчким круговима и у неким врло консервагивиим круговпма остаде нека дубока одвратност нрема њему, и гамо сажаљаваху н ироФесора Левдала, шго њогова жена такву особу увлачи у његову кућу. Мортман се пак слабо кпдао радн тога. Он је бпо вссео п расположен, када је ишао раном зором леиих легњпх мсееца у Фабрику, која је била ван варошн. Глдницн нису бнли као енглески, који мисле само на свбј иосао. Онн су дубоко скидали капе и иожелели „добро јутро“ п ималп су довољно времена за кратак разговор, кад бп се он хтео уиустити у то. Па п осећај охолости му се могао иороднти, када је видео, како је све нзрасло но његовоме нлану н како се све уређивало : све чудновате грађевине, које је варош иосмаграла као чудо његове увнђавностп, све ово величанствено уређење под његовом неиоередном заиовешћу п с неограниченим новчанпм средствима : такав ноложај морао је свакако годити младом човеку раду оданоме. Па ииак је ту бнло друге околности, која му је мало по мало постала милијом од свега другога, а то су биле посете код госпође Венке. Он ннје начинио многа женска познанства у вароши; његови нослови довелп су га у ночегку у додир само са људима, и сада, када је збпља, целога дана имао довољно иосла, није више пмао повода да тражи више иознанства, него ли што је имао у клубу п код Левдала. Алн у толпко је чсшће долазио у кућу проФесорову. Тамо еумуједном за свагда рекли, да им је добро дошао у сваки час, и Мортман је имао нуно основа да верује, да је ироФесор то рекао искрено, пошго је увек бно љубазан и иредусретљив. Мортман пак није тајио, да се иосете тичу проФесорке. а она је то н сама добро приметила. Свакога дана, између дванаест н једног сата очекивала га је на чашу вина, које је он iiuo, док су међу тим јсдно пола сата заједно ћеретали. Али ако би било кише или ружног времсна, долазио је само до прозора и иоказивао јој јс своје скроз прокисло одело, па би со иосле договорнли, да у вече опет дође. ПроФесорка је себн уобразила, да некако с њиме поступа матерински, шго јој није бпло тешко по њеноме иоложају, ма да разлика у њиховим годинама нијо била баш велика. Њему то није било по вољи, алп није имао одважностн, да ио • гражи, да се то измеин, н она је према њему увек упогребљавала шаљив тон, који јс допуштао да се по некој речн и по некоме погледу могао придатн мањи значај но што су га у ствари имали. Она га је сувише волела, н ужнвала је у његовоме иријатељству, те није могла схватитн, колико јој се удвара. Многоје година узднсао за њоме вншн учитељ Абсл, али јој нпкад ни најмање није досађивао. До душо Моргман је био са свим друкчнјп човек него ли Абел: алп ииак се она осети са свнм по-