Delo

VG ii 4 РУ Lll ТВЕНО“ПО*ЛИТИЧ1^А ПИТА№а II. B л а д а — к а б п н е т. Quid logp«; sino morilms Да бисмо јасно појмили значај п задатак једне владе у уставној земљн, где закоподавну власт дели владалац са Пародном Скупштином п где Народна Скупштина у јакој мери вршп контролу над уиравом, гга донекле н сама, посредно, у њој учествује, потребно је, са гледишта уставнога, уочпти и оценити поглавито ова три одиоса : однос владе арема Круни, однос чланова владе међусобно и однос владе ирема Народном Лредставништву. Однос владе, кабинета, према Круни у уставној једној земљи моћи ћемо правилно да схватимо и оценимо тск опда, ако историски пропратимо његов развој у оној земљи која јо данас углед уставности и парламентарности, где се она најпотпуније и најбољс развила, а то је у Енглеској. Карактеристичан је и нарочпте пажње вредан Факат. да су клице кабинета, у данашњем уставном смислу и значењу, у Фаворитској владп, у оним тајиим саветницима владаоца, који на тако зване капицике улазе, које владалац тајно у свој кабннет призпва да се с њима саветује, који су посдушна оруђа његова, готова да уђу у борбу са сваким за Краља а против Пародне Скупштнне.