Delo

II iio доласку Карла II па престо Народна Скупштнна се пожурмла, да опет пстакне своје ираво оптужења м суђења — на љубимцу Краљеву Лорду Danby-y, којп је бпо издао налог енглеском посланпку да иредложн Фрапцуској неу ■ тралиост Енглескс за суму од шест милијуна Фуната. Министар се браппо наредбом Краљевом, која је доиста и утврђепа, али Скупштина је прешла преко тога и решила: да заповест Краљева не може минмстра да заклони од одговорности. Тада министар овај намисли да задржи даљу истрагу и суђење тиме, што донесе од Краља добивепо помиловање. Алп Скупштина пи ту не застаде. Она огласи да је акат Краљев незаконит и донесе одлуку : да ираво Парбдне Скуи штине стављати министре исд оитужбу не може да се омеКе и уништава једним актом владаог^а. ђ Да би дакле, сузбили одговорпост министарску и извукли се од контроле Скупшгинске, Краљеви с.у енглески, из дома Стјуартова, измислили да из онога ириватнога савета, којн је бно познат н којп је руководио пословпма земаљскнм, па у доцније време и број чланова својих увећао, издвоје неке љубимце своје у које су онп нарочито имали поверења и с којима су, на само, тајно радилн у свом кабинету. И ови љубимци су онда у Прнватном Савету унраво руководпли послове, по упутима и договору с Краљем. Тако је, мало по мало, поред онога једиога Приватпога Савета постао још један мањи, тајни Савет, с којим је управо Краљ радпо и који је у ствари једини имао конце целе нолитике и управе у ci:oјим рукама. И под Карлом II овај је тајни Савет, кабинет, добио већ известан облик, кад је Краљ, по савету свога љубпмца Clarendon-a, изабрао из свога Приватнога Савета шесторицу, који су ималн нарочнту дужност да прате п воде снољну политику, али који су, мало по мало, узели у своје руке и целу унутрашњу управу Сва с.у питања најпре опи претреслп и решилп с Краљем, па се онда тек оиа изпосила пред Приватни Савет. !) lh* троПа aafiopauimi да опда у Енглеској није било ииеанога u дсталлн* изpaljCnora аакона о мииистарокој одговојжости а још ман.е пнсапога Устава.