Delo

КРПТИКА II БИБЛПОГРАФПЈА 00 ( која допуштају да се дође до истога ресултата, а без незгода које собом повлаче нередовне мере и нередовна средства. Наравно п овде опет морамо да нагласимо оне иолитнчке експерименте који штетно дејетвују и који наше мишљење, без њнх склапано, могу да поремете у знатној мери. с. м. п Нова збнрка начелних одлука одељења п општих ееднпца Каеац. Суда, од Стеве МаксимовиКа адвоката. Пожаревац, 1894, штампано у штампарији Михаила Костића, цена 5 дин Хоћемо да прпкажемо „Нову збирку начелних одлука одељења н општих седница Касационог Судаа од г. Стеве Макс-имовића. А приказати њу значи показатн. шта овакве збирке вреде. од какве су користн плп боље у колико оне задовољавају задатак правне књнжевностн и потребе иравног живота. Па ако ма колико она задовољава те задатке : ако она припомаже да се боље упознају иотребе и тежње иравног живота једне правно уређене земље — а правне књижевности н јесте с-мер да све те потребе обухватн u да пх критички пропрати п оцени — онда је таква књига од значаја за правну књижевност и правнп жнвот. С тога н ми морамо, говорећи о вреднос-тн ове збирке, да говорпмо о њеној важности за нас и нашу правну књижевност. II ми ирема овоме одмах и велимо, да овакве збирке, иа п ова, нмају за нас неоцењену важност. Ово је друго дело у нашој књижевностн, које унућује нашу правну књижевност на њен правн пут — на познавање нас самнх н нашег нравног жнвота. До с-ада, може се рећи, ми ннсмо имали народне правне књижевностп у правоме смнслу речи осим нешго мало пзузетака, јер смо се мало старали да упознамо све жпвогне односе који постоје у нашем друштву, наше мане и недостагке, наше сметње и незгоде, а нарочиго да нроучимо, шта би најпосле и како ваљало учинпти, те да се наш нравни живот правилно развнја. Кад су се закони појавпли, онн су требали да представљају наш виши културни ступањ, па према томе је требало, као што г. Гершић у „Снстему римског права“ велн, да се у тнм „развнтијпм и разноврснијим друштвеним сдношајима, то народно право нарочпто бележи и Формулише“. те да и закони буду прави нзраз, ве}>но обележје утврђених друштвених одношаја. Алп у то доба нпје било оног правнпчког реда, који бн био правн „предс-тавник и денозитар националне правне свести“, који би могао п знао критички п смишљено да пренесе на себе ону радњу народну, којом је он у првим стадијама правног живота сам с-воје нраво стварао, да он, дакле, у духу потреба народа, ново право ствара. Наши закони ннсу били нзраз наше правне свестн и нашпх друштвеннх односа, који су се до онда развнли. Они су билн туђ пресад, којп није одговарао нашпм нриликама, који је био несагласан са нашим жпвотом, на за то и они. којима су онп били поверени да их негују u нрема животним погребама