Delo

Д Е Л 0 развијају, нису били њима вичпп, нитн су их за дуго и сами разумевали. За то се код нас ннје могла нп развити народна правна књижевност за дуго, У нотврду овнх наших речн. најбоље ће бити да наведем г. Dr-a Нпколе Крстића речи. нсказане о нашпм законима и нашем правничком реду. „Законп са стране, без довољно разлога усвојенн. учинише, вели он, да смо у многим случајевима норед закона без закона, јер људи, па чеето п саме власти. не разумеју законе, што су са стране и без довољно разлога узети. Отуда изилази да се збивају противзаконитостн н онде и онда, где п кад нико није рад да учини што противу закона ; јер ио законима се само онда може радити. кад законе добро разумеју она који их вргие . После ових значајних речи он продужава даље и вели : „и од сад тешко да ћемо доћи до бољих закона за нас и наш народ, ако се не аође у иисању закона другим иутем. До сад је грешено, што се ирп пнсању закона није имао на уму Фактички жпвот народни : што се при иисању закона нпје доста пазило на народне појмове п обпчаје, н што су на законима радили људи, који нли нпсу иознавали народ, његов живот п његове потребе, или нису имали уверења. да нм се ва.ља обзиратн на горње чињенице. Има, истнна, закона, који се могу узети са стране, јер не утичу у народни живот, нити су са њпм тако тесно везани, али има п таквих закона, који са народнпм жпвотом стоје у тесној вези, иа који кад су неудесно наиисани и кад се неудесно вргие ироизводе у народу неиовољне иоследице“. С овим је доста речено. Г. Крстић је истина ове речи изговорио кад је износно на јавност „Протоколе шабачког магистрата‘ћ говорио о важностп прибпрања одлука у којпма се огледају правнн иојмовп нашег народа и његови обичаји, говорпо више о овнм одлукама из времена пре писаних закона. Али се ово може лепо односити н на прибирање начелних одлука Касационог Суда, jep Касацијонн Суд, по своме устројству, врши такође једну важну дужносг : пронпчући у дух н ци.љ закона и бринући се за једнообразну прнмену њнхову, он изводп нз њпх један ннз доследности. које сачињавају законску доктрину, и, саглашавајући своје одлукеједну с другом, оснпва на тај начин једну јуриепруденцију, а тиме опет поиуњава оно, „шго законодавац није могао у законе ставити“, било што нису сви жпвотни односп предвиђени, бнло што су се у току правног живота нови жпвотнп односи појавилн. Према овоме збпрке начелних одлука Касац. Суда од важности су велике за наш правни жнвот, ua u за иравну књижевност, јер се из њих види наш развитијн правни живот : оне нас да.ље упознају са Фактичким животом народа нашег. Пз оваких начелних одлука Касац. Суда постаЈе, како се г. Гершић о судској пракси изражава, „обичајпо право, које се правничком практиком ствара". Г. Максимовић је дакле овом збирком начелних одлука Касационог Суда, угледајући се на г. Крстића, који је износпо важност „протокола шабачког магнстрата“, упутио нашу правну књижевност такође да иосматра жнвот народа нашег: он нас њоме упознаје са животним односнма, који у нас иостоје и са недостацима нашнх закона н оним нро-