Delo

559 КРПТПКА U БИБЛИОГРАФИЈА тпвностима које постоје између животних односа пзакона: он нам, даље, у њима даје и материјал нз кога се може сазнати узрок како cv се извес-ни животни односи развили п од какве'су корпсти за целокуини наш иравнп живот, — па најзад и како су ко.је иротивностн изравнате и т. д. Примера ради наводпмо само ово неколико момената из породичног права: 1) снаха има ирава уживања из свекровог имања: 2) свекар је дужан да плаћа издржавање својој снаси, док је син под његовом влашћу ; 3) дед је дужан по § 119 гр. зак. да издржава своје унуче п код нових родитеља, кад се докаже да овп немају свог имања п зараде : 4) обвеза пз §119 гр. зак. лична је и не ирелазн на наследнике : б) је лп и како обезбеђено право на нздржање н прнстојно удомљење кћери покојннкове, сестрн наследника покојннковог нз наслеђа наследника наснрам доцнијих поверплаца наследникових. Из свих ових примера види се, да се наша задружна породица распала добивши други облпк, облпк индивпдуалне породпце ; да закони наши ннсу све правне односе пз тог породнчног живота предвидели, нити им законску запггиту далп. Тако исто н из нримера : 1) кад отац одели своје спнове, па са својим делом остане код једнога од њих, онда се тим актом цзмеђу њих образује задруга; u 2) деца с родигељпма нпсу задругари, — впде се такође погрешни нојмовн о задрузн, јер се не зна како је она постала и како се развија, а појмови народни о односима створеним у задрузн на ос-нову заЈедннчке евојине, стални су у свима менама које задруга у свом развићу пма. Нз збирке се истина не видп, али је нама нознато, да већ извесни нравни односп као на пр.: да отац остане у заједници са пунолетнпм синовима — избијају на површину тако јако, да већ. протнвно горњој одлуци — да деца с родитељима ннсу задругарн — превлађује мишљење, да у случају кад иунолетни сннови проведу дужн ннз година с оцем у заједннцп, нма неке врсте задруге, u иунолетним задругарима нризнаје се нривреда, па и ако су на очином имању. Свн ови и овнма слични случаЈеви не само из нородичног права већ и из осталог, што је у збирцн, доста нам лено представљају наш иравни жпвот. Желетп је само да се са прибирањем ове грађе продужи. јер ово, што је г. Максимовић у овој збирци изнео, само је Један мали део ; то је тако рећи само почетак. На правннцнма је нашим, на млађим правницима нарочпто, да рад г. Максимовића продуже, да прикупљају и износе не само одлуке Касационог Суда и дос-адашње а и будуће, но треба да се зарију и у архиве судске. те и из њих поваде све одлуке, од како су уведени у нас ипсанн закони. а тако исто и све одлуке из времена кад у нас нпје било пнсаних закона, кад се судило по иравним обичајама нашег народа. Сем тога треба да посматрају и бележе u данас жпве правне обичаје. Тек тада, када се све то прпкупи, моћи ће се рећи, да су раднпцп на правној књижевностп прпбрали сав материјал u створилп могућност да се позна правни живот, нотребе његове, дух народа нашег. Тек на основу таквих радова доћи ћемо до бољпх закона, које ће разумети сви, а нарочпто органи власти, који имају законе да примењују; тек онда ће се и законн правнлно вршити, ДЕДО II 36