Delo

572 Д Е Л 0 Овај је одељак најинтереснији, јер се у њему износи ресултат владиног рада. Норед земних и гвоздених путова, земљорадње н индустрије, 'Сигурноетн и верске толеранције, овде се гово}>и и о подизању школа и цркава, школској организацији и т. д. Да би писац што боље нагласио беспристрасност н толеранцију аустријске упј>аве у сваком погледу, он вели да је влада толерантна чак и према извесним предрасудама (sic !). које у Босни владају. Међу њима је н ова : „Срби уображавају, да је латинс-ка азбука ђавоље дело. и неће да им се деца њој уче“ ! .. Ето то је. што је писац могао да изнесе, о активности и раду аустриске управе, посматрајући све то. чнни нам се, кроз ружичасте наочаре. У последњем. шесгом одељку, којн је за нас од особнте важносги. писац вели : пошто сам признао у онште заслуге аустриске политике у Боснн и човека који је њена душа, нећу да сакријем ни извесне стране ове аустриске активностн. које ми изгледају слабе. Тако, на првом месту, то је до крајности развијена бпрокрација, која пати од т. з. paperasserie, т. ј. од непотребних и бескорисних административних Форама, које убијају дух иницијативе и предузимљивости. Писац напомпње, како му је причао један његов ПЈшјатељ, директор неког великог индустриског друштва у Бечу, да је морао учинити огромну иреписку за ствар од 20 крајцара. Огуда је у Босни половпна Аустријанаца чпновник. а друга иоловпна п)»оводп време чекатући нх по канцеларнјама и надлештвима. Писац се чуди да види у Босни тако развијену администрацију, што можда не ради ни Белика Британија са њенпх 280 милиона становника. За то с-трахује да једнога дана Каллј не подлегне тој paperasserie својих рођеннх чиновннка. Други узнемиравајући симптом аустриске бирокрације састоји се у сталном кретању чиновника, са једнога местл на друго. Напменовања се не врше за једно одређено време, јер чиновник не остане ни две године на ис-томе месту, што није никако за земљу као што је Босна. Отуда впдимо, вели он, као природну поеледицу те системе, да се чиновннци не интересују за становнике, иа ни за земљу у опште. Један је чиновник нричао нашем писцу, „да се баш nefle (ваљда са нлдлежне стране ?) да се заинтересујемо за земљу и становннке ; за то сам се и peuino, да водим само рачуна о своме напредовању“. 0 овом деликатном питању, које претн будућности саме Босне, писац осгавља Калају и његовим чнновнпцима да га појме. Писцу је пала у очи још једна велика млна ауетриске управе, која допушта да се међу чпновнике разви)а фаворитизам. Стари и способнп чиновнпци су на мањнм местима, а млађи н неискуснији заузимлју прва месга на државним стеиеницама. За тим указује још једну велику погрешку. која је такође дело бирокрлцпје, а то јс „манпја за увоћењем државних моноиола.“ Он је томе противан, са економског гледишта, јер ако се продужи досадашња енстема, Босна ће кроз 25 година представљати један облик колективног социјалнзма : tout а l’Etat, par 1‘Etat. Ну