Delo

КРИТИКА II БИБЛПОГРАФИЈА 573 највећа иогрешка. коју он уписује у грех ауетриској владавини, састоји се у томе, што је Босну оградила кинеским. протекционистичким зидом. ]едном речју: осуђује њену економску политнку. „Принудитп Босну. вели он. која Hirje саставни део Аустрије — која је само „окупирана земл>а“ да се снабдева пскључиво Аустрпјом, то значи: разумеватн интересе обе земље са неког нпског. с-итничарског гледишга. што их може стати скупо.“ Ништа не шкоди толико аус-триском упливу у Босни, колико оно торбарење њених трговаца. који су поплавили земљу рђавом робом. ПроФесор Reuleux казао је за немачке иродукте : „јевтино а не ваља“ : а за аустриске казао бп : „не ваља а скупо“. Писац спомиње на впше места, у разговору са Бошњанима, како се туже на ауетриску политику. а жале за турс-ком управом. „који нам нису крали наш новац. као ови данае“. Пз тога, са свим оправдано, закључује : да су то ресулгати уске и лажне економске политике. Пошто је изнео п добре и рђаве с-тране аустриске уираве у Босни, наш иисац, „који страсно воли Босну“, завршује овим речима : „Ако се од мене тражи да кажем пракгичне закључке, казао бнх : ситуација јс тешка п до крајности комплпкована, Босна је изгубила до нзвесног степена с-вест о самој себи. она је изложена свакој амбицији п интјшги тако, да њена будућноет нзгледа још неизвесна. Њена једина срећа епасења находп се у Аустријн : њена једина нада почива на ресултатнма, које је извршила ова сила, а којп су знатни. Што се тиче питања о анексији, изјављујем да сам ненадлежан : међу тим изгледа ми. да би га мера бнла инопортуна. како из разлога унутрашње, тако и спољашње п]шроде“. Ето то je, што је могућно краће било. резиме с-тудије „Босна под заштитнигитвом Аустрије“. Признајемо, да смо билн, у овом излагању, опшнрнији. него шго је требало,- ну сматрали смо за неопходно потребно. да укажемо све оно, што пде у прилог наше сврхе : да се појме ирилике у којима се находн Босна од окуплције. Ми бисмо, са наше стране, имали да учинимо многе иримедбе пошт. писцу, да исправпмо многа његова погрешна мишљења, да разбијемо многу предрас-уду и заблуду. јер онај „којп воли страсно Босну. земљу и народ“, треба да има правилније појмове о њпма, а више беспристрасности те да ствари иосматра са иравплнијег гледпшта. Нас бп далеко одвело, кад бп се задржавали на с-ваком његовом погрешном тврђењу. те ћемо за то додирнути само неколпка важнија шггања. Одмах у иочетку евоје студије. ма да се ограђује да не говори о политичкој страни самога иитања, писац нам казује: „да је дужност сваког поштеног човека да примп безус-ловно окупацију Босне Аустријом, пошто је само она земља која је може усрећити“. 0 овоме је већ толико писано, да би наш одговор био излишан. Напоменимо само, да је Блунчли