Delo

578 Д Е Л 0 публицп не треба прнказивати творца васионе са особннама које он. колнко бар мн знамо науку хрпшћанску, никад није имао. Обраћајући се, пун гњева, безбожннцима, несник им иребацује, како су ниски, и „животињама у свему блпски“. Мп праштамо неснику овај тривијалан нзраз и баналан стих, али му не можемо опростиш, кад у иоследњој строФи те несме довикује : 0, бедна створења — грешници клети, Мпслите ли када да ћете мрети? А, нма ли Бога, тек ћете тад’ знати, Кад вам Он све ваше дугове плати. Са свемогућношћу н благошћу творчевом не слаже се овако осветоллбље, какво му песник, не знам рад чега, потура. Ну, ако бисмо ово објаснили као излпв срџбе побожна младпћа, ми по овим песмама видимо да је он добар ученик, п ако не смемо тврдити да је правн песник. Мп праштамо песннку ово мало нескромностн (као на ир. у стиху: „докле наша срца бију, срца Срба и јунака, љубљенијех твојих ђака'1 сгр. 10), баналностн (на пр. А п ко би тамо iiih’o — (небу у висине), јадан, кад би озго иао ?!), пустословља (на пр. Моја је жеља само ндеа, несхватљива је и тнм се блажим“. .. у несми Атом и upo'cTop) п т. д. јер се и иначе, а нарочито по песмама испеваним драгој, види да је још врло млад. .Ђубавне су му песме већ друкчпје : многе се могу читатн, а нонека је и лепа (Тешко ми је). У овој је збирцн једина песма латрнотс-ке садржине, Србин домовини, н она је прилична. Песнику бисмо препоручили, ако већ осећа да не може оставнти иевање, да више чита боље наше песнике, а мање штампа од онога ш го нспева. Девојци с-мета ако пробира а почетннцима — песнпцнма то може само користнти. Буде ли послушао овај наш савет. уверени смо да се неће кајати. Белешке о архиеинскоиу Никодиму од Свет. М. Вуловића. Глас Срп. Краљев. Академије XLI1I Београд. Штам. у Кра.Ђ. Срп. Држ Штампаријп. 1894. цена 0,50 стр. 1—15,. велика 8°. У овој својој маленој расправн сабрао је г. Буловнћ све што се по дос-ад објављеннм споменнцима могло наћн о животу и књижевном раду архнјепискона Никодпма, који је бпо знатна личност у доба краљева Милутпна и Стевана Дечанскога. Све шго се до сада знало о жпвоту овога нрвог књижевнпка српског нз XIV века ограничавао се на оно мало података. што нам о њему сачува његов учитељ н следбеник на архијепискоиској столпци архијеппскоп Даннло у познатом своме делу. Даничпћје 1859 објавно у Гласнпку XI, под нагписом Рукоиис архи• јепископа Никодима, његов превод типика св. Саве Јерусалимскога за потребу сриске цркве и том је прнлпком оненно и језик овога превода, а арх. Леонида је објавпо посланииу његову, писану 1822 год. којом утврђује нрава, којајејош с-в. Сава дао карејској ћелнји. Не упуштајући