Delo

КРИТПКА II БИЕЛИОГРАФИЈА 0(7 недос-татак песнпчких с-лика и правилнпх сликова. значи да у њему нема подбодности за правога песника. Начпн пак, како он мисли да може у епској песми поступати са утврђеним ис-торијским Фактима, показује нам, да он не разуме нн шта је и у чем је иеснику оставњена слобода. Песнику је допуштено много што шта. али му није допуштено радиги што је г. Јевтић урадио у своме спеву. а нарочито у шесто] му песми. На месту где је Милутин пао, нскуиља се. но песнпкову казивању, збор „српских војвода" да крену противу Турака. „Амо стигли сви су оштрим са ногледом „Које песма нрва прпказала редом‘ћ Ту су окупљене с-ве наше војводе и с-лучајно баш све оне. који се спсмињу у животописима Ј. Марковића. Ту су : Стојковић Миленко. Танаско Рајић, Крста Поповић, Ненадовићп. 'Курчпја, Чаоаппћи, Катић, Милош Стојићевић, Добрњац. Спнђелић. Хајдук Ве.љко. Карађорђе, али „Све надмаши Милош Обреновић смели Јунаштво и мудрос-т који у се ирели! .. . Г. Јевтпћ је заборавио, да је борба за ос-лобођење. иочета 1804.. толико позната н деци из основннх школа, да је немогућно оваго што. ма то било и у иесми, писатн. јер је прпродно да се историјп мора внше вероватн. и онда се. иојмљпво је. губп утнс-ак. који је зар г. Јевтић нмао на уму овим постнћи. Нетачностп се. ма какве врсте да су, не трпе нигде, на ни у иесмн. А кад пх има оволико н оваких као у бвом спеву г. Јевтићеву, онда је то знак, да је он овим сневом хтео з. ^овољити с-ве друго само не истинеке потребе наше кнпжевности. Ми га ч> и не можемо препоручити својим читаоцима, н ако му је спољашња нзрада вредна сваке нохвале. Из ђачког живота. песме Чедомиља М. Ill.bueuHa. Београд Штампарија II. К. Танасковића. 1894. стр. 1—53. ц. 0(50. 8°. Мотом, који ie ставио овој својој збпрци, казао је г. Шљивпћ. пзвор највећем делу мотпвт својих стихова, међу којпма има дос-та лаких и ло где који добар. Величанствени појави. у којима се Бог показује човеку као творац целе васноне, понајчешће потс-тичу у иесннку дивљење његовој величпни, скрушеност према његовој сили. ноштовање његове узвишеностн. н свима бн тим осећаЈима он рад био дати песнпчки облпк. Дидактизам. којп се нарочито истиче као највнднпје обележје свпју овпх песама, доета je добро сведочанство, да овим ос-ећајима недостаје искрености и да према томе и песме ове н icy иотекле нз чнсте несничке инспирацпје, без које се не може ни зампслитн добра пеема. него и.з тежње да се у облпку песме каже што се у катпхпзпсу као истина преноручује. Противу овога мн не бисмо пмалп ништа. јер ће п несме оваке садржине и облика имати с-воју публику. само нам се чини. да нн тој 37*