Delo

98 Д Е Л 0 3) . да се трусови јављају периодски, јер се и све горње погодбе на известан начин периодскн стичу; — и 4) . да се, кад им се укажу прилике, у главном јављају свуда с подједнаком јачином. и да се у опште јављају по с в n м а крајевима на земљиној површнни. Ни једна од ових погодаба не испуњава се приликом појаве трусова. II е р е ј о последњој иије ни водио рачуна, али је прве три нашао као да се тачно испуњавају, и прокламовао их је као ириродне законе (то су ти Перејеви „закони о појавн трусаи). Између 5388 нозиатпх му трусова 2761 деспо се за време мене или ушгапа, а 2627 за време прве или последње четврти. На сличан начин извео је из своје таблице и закључак, да се трусови чешће јављају зими но лети. II макар да за студију оваквог једног научног питања треба у опште много више и потпунијих података, но што их је П е р е ј имао ; макар да и у самим Перејевим таблицама разлике између трусова за време мене п уштапа с једне и прве и последње четвртп с друге, стране, за време зиме и лета и т. д. нису ни у колнко тако велике, да поуздано говоре у прилог оног јаког контраста у нојави трусова у та разна доба, какав Перејева хипотеза претпоставља: оиет су његови законн у почетку примљени као тачни научни резултатн, и многи су се пнсци трудили да их иодупру новим прилозима. Алн се наскоро увпдело, да су сви ови прнлози и сувише слични, т. j. да редовпо износе са свнм незнатне разлике између броја трусова за иоменуте разне прилпке. II ових би разлика, заиста, као што је изречно нагласпо Р у д о л ф X е р н е с,*) било све мање што би впше тачних података за статистику било, тако, да би их на послетку скоро са свим и песгало. 0 овоме нас очигледно уверавају скорашњи резултати, до којих је дошао М о н т е с у с (Montessus) на основу стагистике од 45.000 разних (нарочпто американских) трусова: да се аисолутно не може са снгурношћу закључпти на ма какав утицај Месеца и Сунца на честину и јачину трусова. Трусови се, дакле, скоро иодједнако јављају и за време мене и уштапа н за време четвртн, и кад је Месец у перигеуму н кад није, и кад је Земља у перихелу и кад није, и летн и зими; дешавају ') Die Erđbebentheorie R. Falb’s, Wien 1881. стр. 64.