Delo

0 Т Р У С У 99 ■се ii за време помрачења Суица, алм колико пх се десило на неколико дана пре илп после помрачеља, а за време самог помрачења ие! II ово вредп како у опште, тако и за поједине крајеве. Никакве се ту поуздане правилности а камо ли сталне периодности не може ухватпти; На послетку, откуда то, да се трусови поглавито јавњају у извосним покрајинама (у тако звапим «крајев11ма честих потреса”), а да има читавих и то нространих области, у којима су врло реткп или се за њих скоро никако и не зна. ме^у тим се и за ове крајеве стичу нсте такве прилике у положају Месеца п Сунца према Земњи као и за оне Лруге? . . . Већ н по досад реченом лако је увпдети, да је Перејева хпцотеза без нкакве научне осиове. Овај се зак.пучак још више оправдава, кад се узме на ум, да је и полазна тачка њена са -свнм погрешна Переј полази са поставке, да је унутрашња земњина маса течна п са свнм покретњпва. Данашња наука пак на основу многих п јакпх разлога иринуђена је узети, да је унутрашња маса Земње у таквом стању, које се врло много приблпжује чврстом, и да је — што је за нас главно — непокретњива. То и јесте узрок, шго се у Геологији о овој хппотезп и не водп ннкаква озби.вна рачуна. Ну ова би хипотеза била неоправдана баш и кад јој се од стране Геологије не бн нмало ништа да примети полазној поставци. Узмимо, да је уиутрашњост земљина збиља у течпом стању. Ово би свакако могло бити само као доста густа и скоро кашаста маса, од прплпке као што из вулкана куљчју растопљене стеновите масе (лава), Алн нека је и много течнија, оиет бп немогућно било да у њој услед привлачења Месеца и Сунца постају «огромнев „подземно плиме”, које би „страховпто” ударале у земљину кору, кад се зна, да је п внсина плиме на океаннма и морима, која јс поред привлачне снаге месечеве иоглавнто условљена ванредно лаком покретљивошћу воде, релативно врло мала: само на обалама, усдед отпора који joj ове чине, достиже она знатнију внсину, а на пучшш океана (што се врло лепо може посматрати на океанскнм острвнма) само око 60—90 cm. Како би у оваквим прнлпкама у упутрашњој растои.нено-течиој маси земљиној иоред много мање покретљивостн јој па впспну плиме зпатно утнцала н сразмерно далеко већа специФпчпа тежина њена, то би н