Delo

100 Д £ Л 0 висина авелпкб“ ((подземне плиме« у најбољу руку бпла тек око 15 cm., те отуда и цело њено астраховитои дејство не би било ии из далека од тако јаких последпца као што су трусови, нарочито кад се узме на ум, да су и саме присталице хипотезе о течној унутрашњости землдшој принуђене узети дебњину земњине коре и преко 50 км. Све ово вреди и за Фалбову хинотезу. која и није нпшта друго до само н на вулкане проширена Перејева хипотеза Ile само да је погрешна полазна тачка њена, него и свп подаци, на којпма се у појединостпма развија. Што је ппак ова хипотеза посгала врло популарна долази поглавито отуда, што је Фалб са беспрнмерном куражи, убеђен до Фанатизма у непогрешност своје хипотезе, отпочео јавно пророковати трусове, и што је о резултатима ових његових ((пророковања” иоглавито извештавана нестручна публика, и то још путем впше рекламаторскпх новинарских чланака ! Међу тпм и ова практична примепа Фалбове хппотезе исто је тако без пкакве поуздане основе, као год и теоријска страна њена.*) *) Црви пут се 18G8. год. усудио Фалб ио унапред астрономскп одређеном положају Меседа и Сунца према Земл.и не само очекивати него и јавно предсказати јак трус за 18. август те године. Тада се на пет дана раније, дакле 13. августа, десио јак трус у држави Перу у Јужној Америци. Ф а л б је ово сматрао као потпуно иснуњеље својег пророчанства, али је прећутно закл.учио, да се трусови некако раније дешавају но што би требало (за што ? — то ннје покушао нитн је могао обј снитиЈ. Идуће године стицале су се сличне астрономске прилике 5. октобра; Фалб објавп да ће се негде у свету десити јак трус 1. октобра те године. Заиста појавише се 1. октобра јаки иотреси у Манили, сем тога у државама Утаху н Фнлмери у Северној Амернци, па се онда 2. октобра осети трус у Кобленцу и аустрнјском прнморју, 4. октобра отпоче ерупција једног вулкана у држави Колумбији у Јужној Америци, а 5. октобра би неколнко потреса на нолуострву Криму у Русијн ! Новине објавнше ово као „сјајне резултате“ Фалбове хипотезе. Ф а л б доби куражи, да предеказује трусове не само у опште, него баш н за извесне покрајине. — 29. јуна 1873. год. задеси варош Белуно н околину јој у североисточној Италији јак трус. Према астрономскнм приликама одреди Фалб, да ће се нстн таквн нотреси поновнтн 24. јула н 8. августа. Одиста 27. јула н 8. августа бише у Белуну јаки иотреси, и изазваше велику сензацију код становништва. Фалб добн масу писама од „обнчних л>удии нз публике, који нстина нпсу „стручни" да се мешају у ове „внсоконаучнец ствари, алн онет осећају потребу, да нскажу своје дивл.ење једноме таквоме генију н т. д. Полетеше оде и сонети, и скромни белунски песници, који се нису чули нн жнвн дал.е од своје вароши, добнше неочекивану част, да се читају по силннм новинама, и да се наводе по научним делима (један сонет, који му се највише допао, навео је Ф а л б у целинн у својем делу: „Gedanken und Studien iiber den Vnlkanismus14 стр. 2G0 ; као прнмер Фалбове сујете наводн за тнм истн тај сонет тако),е у целини Р. Хернес у иоменутом делцету „Die Erdbebentheorie R. Falb’su стр. 77.). Ну Фалб иде н дал.е: тражн још једну прплнку, где l.e да окуша ирактичку примену своје хнпотезе, те да смрви све геологе од заната, којн се у оиште несносно ионашају,.