Delo

о т р у с у 101 Про иего шго иређемо на данашње научно ехватање и објашњење трусова пмамо да разгледамо у исторпјском развпјању и оценимо по значају теорпју о постаику грусова услед обурвавања подземних шупњина. Ова се теорија из почетка јавња само као критнка вулканске теорије о трусовима, док јој најзад као засебна теорија не постаје одсудна противност. Поменули смо већ, како се као клица ове теорпје може сматратн правац, којим је у овом погледу од Апакспмандрове пдеје ударио А н а к с н м е н, и како овај правац избија јаче на површнну тек у најновпје историјско доба као да од свега поменутог нпје нншта нн бнло. II прнлика му се даје 1874. год., када крајем јуна снцилијскп вулкан Етна поче давати знаке скорашље ерупције. Фалб оде на Етну, п за тим смело објави : како ће она, еагласно његовој хипотези и судећи по астрономскнм нрилнкама, отпочети своју ерупцију 27. августа. II заиста, с малим задоцњсњем од два дана (29. августа , нс уни Етна своју дужност. „II тако је — пише Фабл у свом делу „Von den Unnviilzungen im Weltallt4 стр. 266. — моја теорија на најднвннји начин потврђепа : не само трусови, него п вулканске ерупцнје покоравају се прнвлачењу Сунца н Месеца“. А на другом једном месту („Geđanken und Stndien“, стр. 80), овако вели : „Ко има уши да чује, нек чује ! — овако бнх, заиста, и ја могао подвнкнути ; ну мени је одавно са свпм све једно постало, трудн ли се ко да размишља о мојнм идејама или не ; моја је највећа награда, што ми је прнрода дала то задово.кство, да у сред страховнтог хаоса од протпвуречеља угледам један еталан закон, којн се ничпјпм потцењпвањем ннтн недопадањем не може нзбрпсати са камене табле Васел.енине“ .. • Да разгледамо изближе ове „сјајне“ победе Фалбове хппотезе. 11рва два „општа“ пророчанства (т. ј. да ће се нзвесног дана деснти трус ма где у свету) немају апсолутно нпкаква значаја. Још у првом чланку напоменули смо, како трус-ови у опште епадају у врло честе природне појаве, н како скоро нема дана и нема часа а да се ма где на Земл.п не десн uo који потрес ; чак су п „јачи“ потресн тако чести, да их по два три пада на сваку нсдел.у дана. Можемо, дакле, изабрати насумце ма којп дан, п рећи да ће се тада десити какав јак трус, па однети нсто тако „сјајну“ победу као и Ф а л б, који је нредсказао трус на пр. за 18. август, а овај се десио 13. августа, или га је предсказао за 1. октобар, а он се дешава и пре тога и тада и после тога!... Што се пак тнче Фалбова предсказања за она два јача потреса у талијанској варошн Белуну, треба имати на уму, да је ту после првог главног потреса (29. јуна 1873. год.1 било око стотнну потреса, којн су се скоро сваки дан понављали, час јачн час слабији. Могао је дакле сваки казати: „сутра ће бити јак потрес", на и погодитн, као што је Ф а л б иогодио за 8. август. или се за дан два преварити, као што је Фалб казао за 24. јулн, а у то време први од јачнх потрееа бно је тек 27. јула! На нослетку, урнек Фалбова пророковања, еруиција Етне, још јадније изгледа, кад се читалац не ослони на новинарске податке, него се поуздано разбере о њој. Ерупција је била у пуном јеку и лава се већ била испела до на врх кратера (дакле на 3303 m над морем) кад се Фалб 8. н 16. августа нео на Етну. Скоро редовно у оваквим прпликама дешава се на Етнн, да негде са стране — услед огромиог лритиска од лаве, која је у кратеру — нрсне, и кроз ту се нукотину лава излије. Тако је — н само то — било н -9. августа те године. Ово се унапред могло нредвидети, само нико ннје могао знатп кад ће бити Ф а л б је по свом нахођењ) узео, да ће то бпти 27. августа, јер је тада долазпо први од његових „критичкпх дана“ кад се ио његовој хипотези мора деснтп или какав трус или ерупција. II ово се случајно деснло два дана доцнаје (дакле не онда кад је по његовој хпиотези