Delo

102 Д Е Д 0 Као првог од новијих представника овога правца поменућемо швајцарског природњака Шајхцера (Joh. Jak. Scheuchzer . Макар да је овај писац нз почетка прошлога века поглавито чувен с познате му заблуде што је костур једног великог фосилног саламандра, сличног данашњим јапанским, оппсао под именом «homo diluvii lestis” (т. ј. «човек — сведок Погопа«) као остатак костура «једнога од оних пропалих људи, са чијих грехова мораде Бог Потопом казнити децу своју”, опет је он иначе био добар проматрач. и кад је држао да потреси постају услед обурвавања пећнна н одроњавања брда, имао је заиста и разлога да заступа овакво мишњење, јер су у Швајцарској провалије н урниси у везн с локалним потресима сразмерно врло чести појавп. При свем том назорн његови нпсу могли наћи следбеника, п остали су локални као и појави. на које се односе. С тога он и нема никаквог већег значаја за развигак теорије о постанку трусова обурвавањем пећина. Ова се теорија поглавито развпла у борби с вулканском теоријом. Ш а ј х ц е р је, дакле, у овом погледу бно пре но што је требало. Судбина га је и овде одредпла као пзлпшног : његове су идеје прошле нечујно, те и оно што је о трусу урадно морало се отпочетн из нова. Исте мисли о трусу, само много шире и прецизније, износи са свим самостално у почетку овога века Француски ириродњак баш трсбало да буд°), па опет Ф а л б прпма иретерану хвалу, као да је предсказаоправу ерупцију! Као н овде тако и у целом даљем раду Ф а л б узима у прплог enoje хипотезе и такве случаје, који су кад се ближе размотре противу ље. Занет својом идејом, он силом натерује ч-акте на п.ен калуп. Ако се какав трус десио п но неколнко дана ранцје нлн доцннје него што се no н.еговој хипотези требао десити, он га опет наводи као пример нсправностн н.ене. Случаје нак, којн су очевидно противу његове хннотезе, он нросто прећуткује, не могу!>и им зар још никако на!>и извињен.а за нелојално понашање. Од. новнјнх и тачно иознатнх трусова навешћемо на пр. трус у Јокохами у Јапану, који је бно ’2’2. Фебруара у 1 сат ноћи, и то на трн дана носле И1>ве четврти ; дал.е, велнкн трус у Маннлн на Филипннима 18. јула 1880. год. (у 1*2 с. н 40 м. ио подне, опет одмах ноеле нрве четврти ; за тпм трус у Санта Флавпјн на Сицнлпјн 16. анрила 1887. год., којн се такође десио око једне четвртп ; на нослетку нај јачн потрес овог нашег скорашњег труса био је у очи саме последње четвртн. Јаено је, дакле, да је н практичка лрнмена Фалбове хнпотезе са свим илузорна, као што јој је п теоријска страна са свнм неоснована. Ово је једно с другим у узрочној везн, н друкчпје не би ни могло бити. Ми смо се намерно на њој оволико задржали,. јер смо прилнком проучавања овог скорашњег нашег труса запазили, да је путем разних новинарскнх саопштења п преко нзвесне, у овом погледу са свнм необавештене, интелигенције у велико бнла понуларна код многнх нашнх варошана, а местнмнце чак и код сељака (наравно, свуда на разне начнне дотерана) !