Delo

346 Д Е Л 0 му стуиа стоји у кући, знам. PI пилића кол ко је пмао — знам... ама ка’ своје. Могли смо ја и он лепо живети, па да не рекне ни он менп ни ја њему : по тамо се. Само да је дао он мени ово, ја њему оно, па да послужимо тако један другога. Па тако да је радио он са мном, лепо бнх и ја с њим. Ал он неће. Е кад не ћеш спнак леии — ради како знаш. А да је био некн личан чова — није. Малушно ка маково зрно, пема1 нгга да га веднеш. Тапко и суво ка грабов суварак, а извитоперио се чова, па правп петлић. II ћосаво до мила Бога. Забелело се неколико длачица на горњој наусници, иа кад и' гледаш спрам сунца, а оне се снве. Од браде ни иомсна нема, ако јс већ и тријеста. Нос неки дугачак и танак да га проденеш кроз иглину рупу. Образи мали суви п црни ка у Цпганина, а чело ниско и збрчкано. На дну чела дао му Бог неке веђе, па се сјакте ка перо у спвога голуба. Ушн му опет некако „малечке”, па се на то чудо и онај крајњи руб нодавио напред те се направио ка: некп олучнћ на њпма. У нарави није ка’ други њуди, а и Бог му не даде да буде ка други људи За позајму што ie био — ни ђаво онаки нпје ! Чува његову стварчицу више него своје очи. Мислп, што он пма, то више нико иа свету. Неће те услужити стварчицом, на да га Богом кумиш. Потражи му што — заглавно си. Мпсли, да је кадар под пебо да се пусти ; ваљаде мисли, кој га зна, па ти се тек осорне : — Радп брате, па купи, што ти треба. Оно је знао и мога прадеде прадед за то. Али један човек не може све имати. После тп се, пошто се растаиете, некако ђаволски насмеје. А неће нпкад доћи, да потражи што од тебе, па да зна да би црк’о. II сад већ пма два вочпћа и плуг. А воловп му нису неки, да рекнеш, јакн. Право да ти кажем, онаки ка п он буџуљасти. Дође лане да оре неку своју њиву у „Гробљу”. Уватно оиа два вочпћа у плуг, па даде дечаку уларе да их иоведе. Он оде да узме плуг да илужи. Погледну једа’ред, да лп је све оправно, иа се прекрсти и рече: — Боже помози !