Delo

Л У К II Н ЂЕРА М о4 i Па у вати опет за ручпцу, ногледну у Јовнцу п вмкну : — Поведм Јовица. Ајд\ Бељо, ајс, Драгоња ! Потегоше вочићи и плуг заора. Иде то тако за једно десет стоиа, па опет завеза . . . нмсу вочмћм кадри. Он прмвмкну на њи\ А јак — не иде. Поче н Јовмца да виче : «’ча Бељо, ча Драгоња” — а опи ни да мрдну. Потежу јадницм, истмна, ал тешко па не може да се ишчупа плуг. Њему догрде ; закрвавмо оним жмиркавим «очпцамаи п од муке до’вати бич. Ударп једпог, удари другог — у залуд ! Јаднм воловп запели да пукне јарам, па опет пмшта Њему се онда очп зацаклмшо ка' оио ноћу у мачка ; крв му појури у лице, а само грло речс : — Тешко да ће бити што ! Па стаде да се мало смире. А онм, јадми, да се растану с душом. Да је само терет, било би мож'да м лакше. Ал ово и бој и терет, па још и врућина ... И онда пропада највмше стоке. Чекну мало, на опет викну да се пође. Опет запеше волови што могоше, и опет пмкаке вајде. — Оно, он би 'тео са њима, као да су они (<државнии. Ал' где си тм видео, да се оре на јунчићима. А он нема него да пукне. Вмкну мало и на Јовицу Па мало то, иего потеже онако љут, те опет ожези воловс. Уби пх ударајућм п опет ништа. Он окрете онда да псује. 0 грди волове, о грди њиву и тежачкн рад, и шта не чмни ! Чека опет мало да се одморе ; а за то му време скачу очм око плуга ка’ ждребе по зеленој лмвадм. После опет викну, да се иође. Јовмца поведе ; воловм опет потегоше н — диг о Бог руку од вајде. Он се .вугну. Пробио га н зној. Погледа у оне вочиће и само ’укће.* — Ааау ! . . . ау ! . . . А да je био — не дај Боже — кака сила, све би оно растрошмо, и ако му треба II вмдп да не можс ништа бити; на опет не ће да се окане. Пекако га ђаво створио ђаволским, па шга ће му што је двоножац Тако се луп’о до иодие. и нмшта пе уради. Једва је пстер’о једну бразду. II ко зна, шта бм још чинио, да га Бог не умудрп, те се остави ћорава носла ! А да је дош’о код мсне, па рек\): «Максиме, Петре, Павлеи . . . нек' ме назове, како му је he-i>, «дај ми два вола 23*