Delo

Д Е Л 0 350 киром да је разбнјаш. тако ћеш јој на'удити. Чувао је се од нас ка’ од жпве ватре. А и ми смо се оиет чували од њега. Један пут однесе враг једну врану крмачу Јосипа Симића у његову градину впше куће. Ту му је бнла слаба ограда од трња. Лу» а је смотрио оздо од своје куће. па у собу за пушку. Мало потраја ; он излетп из куће, па кроз воће градини. Кад стиже код ограде између градине и куће, он стаде. Дпже нушку, и она нуста грмну ка гром. Изврте се крме горе у брду, па нп да макну који пут. Чуше Јосипови иушку, па полетеше огради између њнхове и Лукине куће. Погледнуше по Лукииом воћу — нема ништа. Лука у тај ма звизну да му дођу пси Јоспп чу звнзгу, те погледну на ону странУ- Познаде одма своју крмачу. Ни једне да рече, него оде у кућу, а како му је било, остав се. А гаду не би доста што је уби, него опет звизну. Довабп псе, па их одведе крмачи. Јосип је за то време био уш’о у кућу па није мог о сестп, иего изиђе опет. Погледну Лукпне псе, па се сети, шта ће да буде Пе могаде да отрпп, а да му се сузе не јаве ; његова жена поче да запева ; оп је погледпу у очи н рече мирно : — Не плачи! Она завеза. Мпслио иосле Јосип да ли да га тужи илн да му сам пресуди. Дође и код моје куће па ме запита, шта бн чпппо. Шта сам знао да му рекнем; како год сам ’тео, нс вања. Да га тужимо, добро, казниће се. После, кад сс пусти, бпКе горп, па куд сн ирнстао. II Јосип оде. Гледали смо га свн ка највећег крвника. Кад прођемо норед његове куће, нећемо тп окренути главу тамо на његово имање, па да је црква у њему. Кад дођемо ми његове комшије у мехаиу, а затече се п он у њој, само нас погледне нсиод ока, па стругпе у други крај. Личи мп, ка да мислн : да ћемо се крвити с њпм. Не знам, како је још живео са Лазарем Исајиловићем, док се инсу дохватнли. Лазар, без шале, п јест добар човек. него само . . . то, што ’оће много да ђаволи Он је био мајстор, па му је то учпннло те су се најлосле посвађали, а нако ко зна, шта бп бнло.