Delo

А посвађаше се скоро ни око шта. Отишла Лазарева Јана Лукпној кући, да за ватп воду на његовом ђерму. .leno заИтнла; турила видрнце на раме п пошла кући, а није затворила ђерам. Чак се после, код своје куће, сети, да је осгавила ђерам отворен. Вратила би се, али где је себе сад стигла. Мало потраја, пошто оиа оде, а дође јсдна Лукина гуска код бунара, ва.вада да пије воду. Па вањаде није бпло воде, те гуска скочи на оне даске, што поклапају ђерам. Одатле, како упаде у ђерам, нико не зна Дође око ручанице Миросава, да за вати воде; поче да спушта кову у ђерам, а гуска осетила да пде кова к њој, на поче да шишти. Пскривнла главу па : сссссссс. Чује ту шшињаву Миросава. па пбгледпу у ђерам. Кад доле, а гуска извила главу, те јој се око озго впди, па полацко плива по води. Миросава стаде са точком, па поче да гледн у гуску. Осети Лука у кућч да ту нешто има, чпм точак стаде, па пзлетп п он ; дођс над ђерам п погледну. Гуска запшшта, а он се ражљути ; погледну још бо.ве п роче : — Е, мајку јој њену. испоганиће ми воду. После ноче да је вади. Мувао се скоро до мрака с њом. Таман ie утурио у кову п почео полако да вуче на впше, а појави се Јаиа. Одма јој паде на памег шта је. Дође код ђсрма, а Лука-Божја ватрица, сече оним очицама где погледне. Знао је да му впше нпко не за пће воду са ђерма до Јана, па је стаде грдити п псоватп, хоће да побесни ! Дохватп ону несрећну гуску. па је однесе на дрв.ваник Па кол ко се помампо, не 'теде сам да је зако.г.е, него зовну н Јовицу. Прпкучп му се Јовица, а он положи гушчју шпју на -један пањ, п њему даде главу. Левом руком претисну гуску, а десном до'вати сикнру, па јој пресечс uinjv. Кажем тп, злоћа ка’ ц иас. Од тога доба ни Лазар Исајиловић не за’ити воде са Лукииог ђер.ча Нисмо ни мн другн за’ићали а ннје ни он сам, трп месеца скоро. А нпјс да рекпеш због гуске. Ал’ да вн'ш. од онда се п иоправи мало, окрете му се верак на другу страну. Ником штете пе учини. Прелетн лепо мој ia.i' Јоснпов петлић у његово дворшите, а он ништа; не.ма да трчи ка' пре за пушку, него потрчи па га изјури. Неки нут се треви да иетлпћ иеће у моју авлију, него почне да га варака око ње-