Delo

352 Д Е Л 0 гове куће, а он — ватра. Довати у тај пар и бусу, па се нотегне за њим, али му се у час и рука отвори, па буса испадне. Па и не псује ка: upe. Нема вишо да се псује, да простиш, мајка газдина ! Јок ! Гледпм га ја : „Тако ти н треба синак голи.” А Јосип му се једном н насмеја. Прескочила Јосипова овца у његову башчу. Смотри је Лука, па иотрчи к њој, да је врати. Јоснп за то време мре: «Сад како је луд, па удари овцу, ето ми опет штете.и А Лука поче да је истерује. Нагна је на врата, она неће да прође; он је нагна и други пут, она опет поче да врда. Јосип да пукне од муке : «Е сад каки је . . . ако сад не удари . . . а крс! ти, овцо !и А Лука зовну свога Јовицу и нареди му да припази, да не да овци. Јовица се намести ; Лука натера овцу п она лагано пређе. Истерпвао је па ка' да није Јосипова. Баш гога вечера кад се Лука иосвађао са Лазарем, ја сам се враћао из ливаде. Не знам који ми тог дана рече, да су се до’ватили, тек знам, да сам у вече о њима знао. Мссец се већ видео иа небу, кад сам натраг кућп табанао. Звезде се светлуцаху, и изгледаху, често ка’ жишке кад царкаш ватрал.ем у ватру. Пујпуда пућпурикаше негде у житу; скакавцп цврк’таху, а зрикавцн зриче. Ветрнћ пиркашо, на ми чнсго долази пека милота под иазуво, кад издигнем руку. Ја корачам лагано гхутањицом кроз шуму и размишњам о Луки : «До сад1 смо били сви у свађи са њим, осом Лазара Исајиловића, а гле јако и с њим се посвађа. Сад неће ником дати мпра; мнслиће : «нико му и не желн добра.и Како је луд, може и грђе да чини ! . . . Ми ћемо га тужити, а он ће да се градп певешт. Доћиће исгхит у суду, а куд ћемо мп? Питају: јеси лп га впдео ? Куд ћу онда. Који ће га впдетп, кад је ноћ, а ои оде ноћу иа упали, унропасти ... II суд је свршен! Оида шта ћеш са њнм, а озлио се зорли. Ви’ш . . . нема комшије с којим ће лепе нроцакати. Саклони Божо . . . можо тако некп пут доћп п кућу да запалн, само из пизме; шта ће му који после. А да дође човек, да га убнје — да се огреши. Једно