Delo

Л У К Н Н Та Е Р А М ЗГ)3 грех, а друго двадесет година проклете робије, па куд си онда нрисгао ?!, . . II још због кога ?. . . Рад' онога, коме је одавно куршум треб о да рекне : како си ?! Бадава, тешко је са иоганцима живетп. Најносле нек иде како нде, а правићу се ’ладнији од леда. Гледаћу своја посла, ка' и до јако, п већ ћутаћу. Ако ме што снађе — трпећу, а Бог ће њега жацнутн по уву . . . па макар кад !(> Дођох тако замишњен до сламе Јосипа Чолиног. Још из далека чух да неко шушка код сламе. Кад јој се прикучих, смотрим Лазу Исајиловића, прилег о уз сламу, иа пунп цак неком већ трулом нлевом. Кад ме угледа. рече ми да се уставим; одма ме поче запнткивати, где сам био и шта сам радио. Ја му казах ; после га запитах: — Што ће ти та стара нлева, што не чекаш пову? А он чупа плеву испод сламе ; трпа је у џак и полако одговара: — Треба ми за блато, нешто ми се леи од качаре ночео одлеп.пиватп са једне стране, те бих да ноправим. А све једно je, мислим. да не марн. . . п стара плева мож' да иоднесе. Накупио сам два џака, још ћу овај један, иа ће мп, мнслим. бптп доста. После ме запита : — Чу л’ тм, да сам се ја носвађ’о са онпм чанколпзом? — Чуо сам — рекох. — Е гадиа човека ! — Гадан ! Погледну право у мене и рече ми озбиљно : — Је си чуо тп . . . ама ћу њега, да умирњам, иа да се чуди цело село. Умирњаћу га, па не био он Лука пего, ’простп Боже, свеги Илија ... он је . . . знаш дп’го много њушку, ал’ нека га. Ја сам га трпео до јако много . .. довде ми је дош'о 4i показа теме . . . Чекај само, видећеш тп од сад чуда. Радпо је он вама много којешта, а вп сте њему овако — п ставп рашпрене прсте од шуваке снрам очију. - Бп сте њему тако, а ia ћу мало друкчпје, па чик. пек' ме тужн снн голи. — Мани га море ! — Е пнје то мани . . . а што да га манем ? Кажи, што ? За што да га манем, ва.паде је он друкчији него ли ја . . . хе . . . Зар ја да гледам њега, како се пропнње ка' Турчпн. Нећу