Delo

Tii осећаш ту ’ладовину где те милује по рукама и образима, на ти се н то мнлн ! . . Стао сам пред кућом па ужпвам, гледећи дивоту око себе. Мислим се : «Боже како је лепо двоношцу кад осећа да је чист; мили му се н да жнвп. Онда би молио Бога, да му продужн век за још коју годнпу. Дође човеку зрелу да се подетињи, славе ми jec’. После стадох да мислим о Луки : како ли је њему? да лп му сс мнлн живети кад се иосвађ?о још мадо, на са целим селом ; да л Боже и оп осећа неку благост у души?... да л’ је у њега срце тако меко, да осегп радост туђу и жалост своју? . . ..» Тако сам мислио тога јутра; п још бих се даље дев о, да ме не пресече витло од Лукиног ђерма. Прво учини : так, так, так, так, за тнм тишије започе : шкуљнц, шкуљнц, шкуљнц. II најпосле чух где Мпросава внкну Луку. — Ој — одазва се он — 'Одн дер. — Што ћу ти? Она се осврге ирема кући. Тамо гледи, а шуваком држи точак и говори. — ’Оди да виднш . . . пеки набац о пун пунцат ђерам нлеве Дођи да видпш. — Шта рече ? запита он, па истрча из куће Прикучи се ковп па је погледну; по њој се ухватила плева, па чпсто шарена дошла. Он виде, на чему је Поцрвене ; очима заколута; говорио би, а реч му не иде из грла. Одма’ну лагацко главом лево и деснс, ка' да га пипаш озго по врату; после као да му се одвеза језик ; одма’ну јаче главом па иропустн кроза зубе : — А, мајку им њи ову, подвалишо мн. То изговара, а глас му будп Бог с нама! Нпкад ка' ире, него промук’о па час ка: у бесна пса, а час опет утањио ка’ во кад отегне рикати ! . . . Па се наже над ђермом. При’ватпо се за даске поклапаче, а руке му дркћу ка’ на највећем мразу и цнчп. — Погледнуо је у свој ђерам. Види —• његов је ! Загледао се још боље : ((Није нресушпо. Како ће да пресуши од синоћ ?. .. ие може. . . јок. Ау ! .. аух !* Па не верује сам себи. — „Нагнн де се Мпросава те ведни, ти боље видишЛ А јок . . . плева . . . плева . . .