Delo

356 Д Е Л 0 Бог га убио, ко је утури ! Ет . . . иодвалише иси . . . плева . .. ау . . . на се и не видн вода од силе ... ау семе им погано ! Он се полако пусти ; до’вати кову и просу воду из ње. Опет га очи не служе : — Ама ово је баш гграва илева . . . ништа, гле друго .. . плева и вода.м Миросава за то време ни речи да рече ; дође и Јовица. — Ама, Миросава, ко лп почини овај крш ? Она ћути ; ка’ да мисли : био бити миран ! — А? запита он Она опет не одговори ништа. — Чујеш ли ? — Шта ? Очи му се цакле, а грло звечп ка клепетуша. Руке му задркташе и испусти кову. — Ко направи овај лом ? Мпросава опет ћути. — Чујеш лп ? — Чујем ! А он закрвави очима ; погледну је њпма, па рече оштро као секиром да је сек’о : £ — Кад чујеш, што не лајеш ? А она на несрећу опет растеже : — Шта ’o-ћеш ? Он потеже песницом те њу по образу. — То ’оћу! — Е ту је Лазарев кајиш — сетпх се. Од тога доба Лука — Божја овчпца, само што не дође да се миримо ; истера ми пиле нз авлпје, пстера гуску, нстера ћуре, нрасе, све што год му уђе у дворнште. Па није само менп него и Јосипу А пикад да се до’ватп пушке . . . Боже сачувај ! 14 јула 1893 год. Степојевац Д. ј]ов