Delo

ПАПУЧИЦА. I О лепоти доне Ане Beh говори Мадрид цео; Ал’ њен поглед још се није Са погледом мушким срео: «Ја презирем људе”, вели, А љубави и не жели. Ал’ ван Ане у Мадрнду II дон Педро још се славн; То је витез днвна лица, А дон Жуан при том прави, Црне очи, просто, плене II искусне, зреле жене ... Пало вече. Дневну жегу Прохлађује ветрнћ с гора, А дон Педро с друштвом седи У градини свога двора; Пуне чаше ту се нразне, И причају приче разне. IIII о Ани реч се поче, II о чару њена лица. И свн редом признадоше Да je ретка леиотица; Ал\ вап Педра, свп се чуде; Што да она мрзи људе ....