Delo

Д Е I 0 Насмеја се Педро на то, II охоло диже чело, За тим мигну враголасто Па ће онда рећи смело: «Та светица, дона Ана, «Биће моја за три дана!” Ко, зар Ана? Друштво цело Са подсмехом Педра глену; Сад се опет граја диже, Јер сви бране чедност њену A за овим кикот јечи: ((То су, доне, празне речи.к Педро ћути. Ал’ већ једном Прва хука када преста, Он се опет насмејао, II диже се са свог места. «Позивам вас мени,” рече, «Кад се спусти треће вече. «И тада ћу пл допетн «Папучицу с ноге њене, «Пл’ иа мазги, к’о мазгара, „Вндећете, браћо, мене . . . «Ну с тим доста! Дижте чаше «У прославу доне наше!” II днже сс смеј п шала, Јекну песма па све стране, Ј1 звекнуше пуне чаше Ради чара доне Ане ; Само Педро, брнжна лпца, Кад кад шапне: «Папучица!м IIII Већ се бпо сумрак ирвп Пад сањивим светом свно, Кад на двору доне Ане