Delo

II А II У Ч II Ц А 359 Неко куцну врло ти’о; II лагано, к'о v плачу, ((Отворнте!” глао се зачу. Трчп Мавар. «Ко је?” пита, II одгов р брпжно чека; А нред двором уздах јекну II замоли женска нека: «Пустпте ме доброј дони, «Певожа ме њојзи гонп!” ... У то доба на балкону Замишљена Ана стоји; II у сумрак немо гледа, А иемир је мукло овоји, Сад к'о сања, за тим дршће, II за груди стеже чвршће. На што жпвн? II та миз’о По души јој пустош ствара, II грче се усне рујне Од слађапа, страсна жара, Ал’ око ље студ и тама, II осећа да је сама, II баш тада пред њу дође Нека мома, дпвна створа; Па њојзи је црно руво, А на лицу туга скора. Како дође клече доли, II бујицу суза проли «0, примп ме, доно, себи,” Кличе мома с пуно јада, „Умрла ми јуче мати, «И остадох сама сада; «А кад женска пиког нема, «Страшна јој се проиаст спрема!и