Delo

П Л II У Ч И Ц А 361 Оно лице безазлено ? . . . Сее то Ана вид ла није, Па чар своју и не крије . . . Ал' кад Ана руво цело До кошуље скиде саме, На грудп је друга сгеже, II по.вуби бело раме ; За тим кличе мпло, ббно : «Ал’ те волнм, добра доно !и Ана с’ п рже .. . Ал’ у брзо Јекну грохот њена смеја, И прожма је сладост буЈна, А пољубац душу згреја ; II још моли с чежњом медном: ((Пољуби ме јоште једном !» И пољубац други паде ; А Ана се смеје слађе. Ал’ у маху ту је трећи, Што румене усне нађе, II с пољупца тога, жарка, Одаде се цела варка . . . «Ко сн ? Реци!” Пита Ана И очима руво тражи ; А Педро је страсно грли, И тепа јој нежном дражи : ((Не гштај ме, већ ме уби, «Ја сам грешник, шго те љубп !» «Иди ! Иди !» Плану Ана, «Варалица ти си бедма !м ««То је крива љубав моја.м>> «3ар то љубав?” «((Недогледна !и>> „Ја те мрзнм !» ««Ај, та рана, ««У гроб водп, — збогом, Ана!>>в ДЕЛО III •_ч