Delo

376 Д Е Л 0 Велешани пзнелн н нуде нутницима на нродаЈу. Почеће нудећи обичне крчаге нануњене хладном водом, да се путнику уз нут нађе, а уз њих, ваздан других снтница, веома лепог облика н шара, које могу служити лепим украсомј у собп, на столовнма и полнцама. Ако је човек наравлија на вино, узеће крјп леп кондир н красних шара и темељите израде. Мало нре него што сам стигао нред велешку станицу, ја сам у лево, с ону страну Вардара, угледао Башино Село. Оно је знатно као скоро иредграђе Велеса. У њему су летњиковци Бележана, куда онн иду на рахатлук. Међу радозналима и беспосленима што се око иутника тнскаЈу на станици, угледао сам н неколпко младића униФормом одсвенп. На иитање моје који су. одговорилп су ми у школи поквареним својим матерњим, сриским, језиком, да су ђаци бугарске гимназије у Солуну, п да су овде дошли провести распуст код с-војих кућа. Слушајући их, сегих се свега шго сам до сада на путу вндео, нарочито у Скоиљу, н очајавао сам при иомисли, да ће ова деца, ако то нису још п сад, постати заклети неиријатељи свог племена, онако како то могу да буду само одрођенн синови. На жалост, мн пх н данас већ доста можемо набројатн, п они су данас најодлучнијп иодстатници Бугаризма у својој родној земљи. Велес је једно од места МаћедониЈ*е, у којем бугарска проиаганда може да иокаже својих најтемељитијих установа, тако да сс он данас сматра као једна од најачих тврдиња Бугарства. Њој је вођ нскадашњи један срнски васпитаник, један од онпх који су, п запојенп српским млском н одраслн на ериском огљишту, иостали душмани и своме народу, а н ссби. Прва станица од Велеса, то је Градско, одакле водн главни пут у југозападну Маћедонпју. До ње сам стигао кроз саму пустош од ирироде, према којој ми се наша драга Србија учнннла иравим paj’eM. Одавде, иошто сам уредио свој иасош, који од иутника траже, и на овој унутрашњој, станици, кренуо сам се путем који водн Прилипу п Битољу, ненрестано ири погледима који су изазнвали само осећање нустоши, а н страха. Од Градског сам морао остати на иреноћишту у Ракљу, селу једно.м 4% сахата пута, прошав кроз Дреновску клпсуру. Овај крај веома је драг онима што с мало труда хоће лепо да жнве, те предсрећу и н.вачкају караване с робом, који овуда пролазе, п трговце којн с нуним ћемерпма крену се овп.м путем но својој трговини. Несигурност која овде влада пзазвала је потребу, тс се на целом овом нуту налазе карауле, поседнуте зантијама, које, кад нису јатацн разбојницима, треба нролазницнма да нруже заштиту. То ће, како сам негде прочитао, бпти јсдан од етарпх обнчаја, који сс п данас доста одржао у Турској да се посадом оснгуравају путовн н ироласци, који се сматрају опасним. А за сачекивања Дреновска клисура душу je дала. При еветлостн Фсњера од кола ја сам је могао толнко разглсдати, да тн могу рећи да је всома тесна, п да је оиточава стена нсобично п впсоко н скоро са свим одсечно. Гасположење ми је било да Бог сачува. Навукли су се тешки н тамни облаци, који су ми душу као мбра иритнскивали, не могу да угледам