Delo

К Р 0 3 Г Р 0 п л. к 377 нп звезде, нп месеца, хладни ветар бије ме у лпце, нигде не видим hiitii сретнем нн живе душе, н у размишљаљу и страху, у којем сам, чудне ми слнке стварају сенке од коња и озарено сгење светлошћу од Фсљера на колнма. Најгоре је бнло кад сам пролазио Фарпш, место којс се сматра најопаснијим на свему овом нуту. JI но изгледу н но казивању о њемуја се нехотице машам оружја н држим га снремног. Пред собом угледао сам, прн светлости ватре наложене крај нута, неколико људн, којн су се око љс искуппли, и, с расположеља у којем сам, bcIi очекујем или нуцањ нли халакаље : измирен с мишљу да се треба браннтп снремим се на отнор, ну — пријатно сам бно нзненађен саопштењем, да је то једна од караула што се на путу налазе, и да су људн, које сам угледао, заптије, што се стараху о сигурности. Уставише ме, и уверивши се да сам честит путник, понудише ме кавом и водом : то колпко да иодсете на бакшнш који им дугујем. Дреновска Клисура траје читав сахат. бар ја сам рачунао да сам толико кроз њу ишао п по овој мрачној ноћн и но веома рђаву нуту, који је кочијаш често губио, или јс, с нокварености пли омчнтостп његове, морао свакн час испнтпвати га, да се не бпсмо с кодима сурвалп у какву јаругу. По оваком времену, као штоје било, овај се пут u не чини, п само непријатно друшгво оних пз карауле нагонпло ме је користнти се могућношћу у караули не сачекати дан. Рекох ти користити се, јер је то, нначе, обично заповест. Менн су рекли да овп у стражарама задржавају путнпкс, којп у недоба иаиђу путем То правдају несигурношћу, којој бп се, иначе, изложили: можда је и то. али нпјс немогућно да ће задржати нарочито оне, за које држе да IIм је џеп дубок, и да ће, с тога, и гостопримство, које им укажу, бити награђено добрпм бакшншом. Ја сам на путу набројао три сгражаре, н уз љих сам вндео нрилнчан број кола п кнриџија, нгго носе еспапе : они су ту заостали п с несигурности и с непролазностн пута за љих у ово доба. Ракља je, рскох тн, место у којем путнпнп за ове крајеве идући од Градског, обнчно падају на преноћиште. ^ њему се налази хан, за невољу добар, с ценама KOje се ударају према нзгледу иутника. Причали су ми како су овде неког консула оглобили за неколико маслинака, и, на протест његов што да му толнко наплаћују кад маслинке ннсу ретке, ханџпја — не знам да ли је нотрсбно рећи ми днјс Цинцарин — одговорно му је са свпм искрено: „маслинке нису ретке, али су консули ретки“. Прилип сам угледао чим сам се испео на врх брда Плетвара. Од села Бела Водипд, не далеко од Ракље, настаје мучно пељање на ово брдо, но серпентинима, које чине част инжињеру игго је нзвео OBaj пут. Пељаље трајс више одједног сахата. Илетварско брдо састављено је од белог мермера, који сам, н у новсћнм блоковима, угледао за све време док сам се на њ иео. Њиме јс чак и нут подзпдан, п на врху брда видех и караулу, која мн је, овим материјалом озидана, необпчно изгледала. Стигавшп горе, ја сам се нонудн зантија, којн сс ту у караули налазс, да иоиијем каву, одазвао у толико пре, што сам, п при веома наоблаДело III 25