Delo

378 Д е л о ченом небу, ужнвао у краеном видику. Преда мном доле иукло је прнлепеко по.ве, засејано великим бројем села и заселака, а даље, испод самог Марковог Калета, које га на тој страни заграђује, угледах Марков Прилип. У десно од Марковог Калета показаше мн брег Златоврх, а преко од њега белн се, принрт на једној стени, иснод које доле зија пропаст, манастир Трескавац. Да је ведар дан, можда бих могао видетн и златну јабуку, што се, пободена наЈедан дирек, налази на самом врху Златоврха. Она служн нишаном посетиоцима Трескавца. Од ње је Златоврх добио бар и своЈе име. Ну добро је што се и сама природа постарала не дати ми пријатног расположења, које би ми, нначе, укварпо сам Прилип. Он, који je видео Душана, н стекао славу да Велики Цар у њему озида себи дворове, град чије име најчешће сретамо у нашим народннм несмама, у којем је седео наш Краљевић Марко, прети да данас постане одрођено месго. II у њему су. као п у Ведесу. начинили јаку тврднњу емисари оних који маћедонске Србе хоће да побугаре. 0 свему томе ја ћу ти доцније оиширпије иричатп : покушаћу да ти бар за ciim Прнлип дам неколико утешннх речи, <i сад да идемо мало у прошлост. Ајдемо у манастир Трескаван, задужбину Краља Уроша, н да походимо развалине Марковнх Дворова. које се налазе на Марковом Калету. Манастир Трескавац находи се два сахата северозападно од Прилина. Пут до њега н занпмљив је и тежак, јер, од два сахата. што до њега треба, за пун сахаг н четврт иде се кроз страшан један крш, ио правом козјем путу. То је не путовање, него Једно тешко пењање, скончано с незгодама сваке врсте. Ја га се п данас- необично жнво сећам: око мене огромно камење, необпчно грдннх размера, размештено као да га је рука човечиЈа нарочито слагала. Непојамно пзгледају сви онп облицн u слике, које се оку пружају на све етране куда се год управп. Пролазим норед пздвојеннх стена но неколико метара високих, нотпуно усамљеннх, и с рах ме хвата нри помнсли да се, сваког тренутка, по нека од њнх може отпучити, н сможднвши ме, сурватп се у пропаст. Око мене и пода мном свуда камен : камен докле оком могу догдедати. п коњнћи, вични овом иуту, прелазс, нпгде не посрнув, чнтаве блокове једноставне стене, кишом са свим углачане, преко које води пут. Кад бацнм иоглед на више, преда се, углсдам са свим јасно сиви Златоврх, н језа ме хвата прн погледу на грдно ноцрнело стење, које ме је са свнх страна нритисло, и на потнуно бешумна брда, свс докле мн поглед допнре. Ирирода се иредставља како треба н како заслужујемо, н казни децу своју што су ова брда лишнла зелене богаге одеће, којом пх je она негда заодела била. Јулским сунцсм усијаио камење загрсва већ сампм сунцем угрејани ваздух : нигде дрвета, ннгде хлада, свуда око мене пустош и мргвило, које још већпм чшш зрикање скакавца н оскудица сваког, ма н најмањег, ветрића. Зној обилато капље с зажареног чела, а очн, обневнделе не могући нодноситн тренерење усијаног ваздуха, склапају се, узалудно тражећн зеленило, на којем би се, уставнвшп се, освежиле. Жудно поглсдам на манасгир, који се са свим пспред мене, али внсоко,