Delo

К Р 0 3 Г I’ 0 Б Љ Е 379 .високо. белн, н једва чекам у њему наћи жељеног хлада н одмора. Пзгледа ми да у њ никада нећу стнћи : ево скоро иун сахат како идем. а чини мн се да му иисам ближп. н да сам непрестано на једном месгу. Руке већ пзнемогле, скрећући коњиће да се не бих осакатио о жиљке стења, које су ме скоро са свнм притисле, и већ и проклињући час и кад сам се кренуо овим путем, а мене је разгалио јек звона, што се чују озго, од манастлра, који ме, свог госта, њима лоздравља. Манас/гир Трескавац је један и од чувених и богатих манастира у Српској Земљи нод Турском, норед Дечана, Св. Прокора Пчињског, Јована Бпкорског н Св. Наума. Он је велики дужник Великог Милутина Немањића, а задужбина српског краља Уроша Немањића. То и данас непоречно тврдп и натинс узндан у цркву. Црква је мала и тамна. зндана материјалом којим је зидан великн део цркава у овим крајевима: тесаним каменом с редовима цигаља између њега. сложених у шаре сваковрсног облнка. У црквн су ми одмах иали у очи двери, на чијнм престоним вратпма и данас стоје четпри двоглава орла : испод њпх опет но један орао, с спуштеним крилима : у кљуновима држе по једно јагње. То су орлови Немањића. Сва црква опкољена је здањпма, која су зидали поједини еснаФи или иоједине вароши, за смештај својнх чланова п становника, кад дођу у походе манасгиру. Рекоше ми да у њима има 60 соба. Показали су мн стару манастпрску трпезарију : трпезе су начињене од тесаног камена, п рекли ми и место на којем је седео' Краљевпћ Марко, Пза његД на зиду и данас се виде већ, временом и људима искварени ликовн неколиких светнтеља. У цркви, у једној | упп зида што је северу окренут, видех две лобање. Казаше ми да су то лобање двојнце калуђера, чијем труду благодарећи иропевао је кроз дуги ннз годнна заиушгени манастир, а u ликови њнхови насликани су у ирепратп. Манастнр је данас у рукама бугарске општине у Прплипу, која збира и прпходе му. Они су големи, јер манастпр има многе чиФлуке, дароване му, некада, сриским владаоцима, и многу стоку. Пзвестили су ме да му приход пзноси на 600 лира годншње, од чега се двојицн с-вештеника, што у манастнру служе (калуђера нема ни једног), даје но 20 лнра годншње. Све остало троши прилепска бугарска општнна на школе у Прилепу и околинп. на одрођавање Маркових потомака. На то Бугарски Егзархат не трошн нн иет пара, јер су се за то, ево, иостарали, небрежљивп нотомии онпх, који су, зпдајући овај манастир, н богато дарујући га, наменулн га да иоходнннн у њему шаљу Богу тонле молнтве за величину с-вог, српеког племена. У соби Једног свештеника видео сам •слику Бугарског Егзарха, н очајно Ј)асноложење у којем сам оставно манастир, бнло је још увеличано и јеком звона, коЈима ме је пспратио. Звона су дар једног од Обреновића, п свакп јек њихов раздпрао ми је .душу од туге, п ја сам, п нехогице, скинуо капу н одао поштовање nj>eдузимљивостп Бугара. Брдо, које ми јс затварало прилипско ноље кад с-ам га гледао с Плетвара, рекао сам тн да се зове Марково Кале, и да се на њсму на* 25*