Delo

380 д е л о лазе развалинс дворова Краљевпћа Марка. Оно ме је обднком својимјаконодсетило на нашу Авалу, кад је гледамо с Калимегдана. Налазн се одмах иза Прплпиа; готово иоследње куће његове леже у самом подножју му. До тамо сам се кренуо пешице, и нспео се до горе за један сахат. Марково Кале иредставпло ми се потпуним кршем, да сам одоздо једва и могао распознати зидине, у којима је негда царовао наш највећи Јунак, геније српског народа. Пењући се на вишс, у мислима да ћу се одозго наслађиватп погледима што ће ми се пружити с Марковнх чардака, ја сам, на мах, у мислнма нрекинут био нуцњем из пушака, који се озго чуо. Нријатно ми није било кад сам горе, на врху, угледао неколнко људи. Доста су мн говорпли о злим људима, који у урвинама Марковог Калета налазе уточиште, а знајући да нико од Прилипчана није нре мене изишао, јер би то знао, а било је п врло рано, ноуздано сам мислио да ћу нмати сукоба с каким арамијама. Погледах на своје вође, н, испред помисли да се не рече како смо страшнвпце, кренемо напред, с оружјем на опрезн У страху којп је мноме обладно није ми ни на памет пала мисао да рђаво оружанп нећемо моћи одолетн неириЈатељу, и боље наоружаном н боље очуваном. Он је у заседн. Зној ми је цурео с образа, и с умора, а и са страха, који је све више растао што сам се више пео. Чу се још један пуцањ, п ја угледам где нза једне стене поскочп н за другу се склони човек одевен у арнаутском оделу. II всћ кад сам номпслио даје све свршено, и предавшн душу Богу, очекнвао крај, озго, с брда, впкнуше ме но имену, уз радосне поздраве махањем марама. Горе је бно један од познаника, с ким сам се на овом путовању унознао : иотекавши к њему, ствар нам се објаснила начином да смо се н једнн н други смејали својој куражи. Он је, с пЈ»атњом сво.јом, ире нас испео се горе, н, сагледавши нас да се пењемо, бно јс понег пстом мишљу, којом н ми према њему п пратноцима му. Смаграли су нас за разбојннке, н пупањем хгели су датп нам на знање да нх је н дос-та и доб|»о наоружанпх. Ко је куражнијп од нас био, рецн ти, прнјатељу чпгаоче, јер се ми нисмо могли споразумети Прегледах место на којем сам. С једне стране пружнло се Прнлепско иоље, велико н шцшђено, с дјпжс крчевске нланпне, испред којих се, овамо ближе, испречио кршни Златоврх ; свс cvjio н све чамом завијеио, иодсећајући на нустош, која се одмах уз мене налази. То су остаци Маркових дворова. Најочуванија је једна кула, за коју ностојн предање да је служпла амбарем. Она је сва од камена изидана, п сва четири платна дј»жс сс још доста добро. У Јзупама, пзмеђу камена, још се н данас налази „njtoco Краљевића Марка“. С тсшко.м муком извадпо сам неку 11Ј»егЈ)ешт песка и малтсра, н нз н.их пздвојпо неколико 3j»na nj»oca. Мало даље од овнх зидина стоји, још доста добj»o сачувана „кула мајке Јевросиме“. Одбио сам. иомена ради, који ивсј> нз греда, што се jom у зидинама находе. Показалн су ми, ској»о с земљом сравњену, „кулу Анђслнјну љубе 1лЈ>аљевића Марка“, н високо roj»e, на врху бЈ»да, на ћувкку једном, чардак, „на коме је Марко ппо j>yjно внноц. До њега попетн се