Delo

К Р 0 3 Г Г 0 Б Л> Е 3S1 треба и времена а и куражи, да се човек не бн стрмоглавп у опропаст. Ја немам ннједног ни другог, ii хнтам да се помолим Богу у манастпру Св. Аранђела. Док сам до њ стнгао, толнко сам се измучио, да сам, стигав» нрво захвалио се Богу, што сам здраво сгигао. То nuje бпо ход, него скоро летење ннз олнчите кршеве н опасне проласке иреко ионора. Глава се заносила гледајућн у страхоте од амбиза п обсека, а руке су крвавиле хватањем о оштро стење н трње, које треба да ме задржп, да се не бнх сурвао у пропаст, а ње је свуда, на сваком кораку. Манастпр Св. Аранђела налази се у самом иоложају Марковог Калега, п, по предању, које се у народу држи. њега је зндао Кра.всви!) Марко. Пред улазак у манас-тнр, на једној стени грдно великих размера, налази се наинсан лик Краљевића Марка, на коњу. Слика и врсменом, а више турскнм куршумима, приличноје искварана, нарочито лик Марков. II овај је манастнр у бугарским рукама, само што приходе му збирају н на потребе манастирске троше свештенпци. који се у њему находе. По једноме заиису којн се ту налази над црквеним вратима, манастнр је, 1861 године, обновпо пелагониски митронолит Бенедикт ПоаовиА. Унутра се задржало нешто жпвоппса, ну то врло мало, јер је сав упропашћен кречењем. II с иоља живопис, којег је морале бнти. такође је кречсњем уиропашћен. Одмах од манастпра Св. Аранђела, ндућп за Прнлип, прошао сам кроз село Варош, за које тврде да је на земљишгу, где се налазно сгари Прнлии, док није измештен овамо где је сад. У прнлог бар гоме да јс ово место бпло негда многољудни град, говорпће развалпне многнх цркава што сс овде налазе. Народ казује да нх је негда било 77, број који је тако мио нашим народним песмама. Да ли нх је баш толико бнло. не могу нишга рећн. али сам вндсо веома много разваљених цркава. Целнх сам набројао седам, од којих две п данас уредно певају, а у осгалим чини се служба само о дану, кад нада светац црквени. Све су цркве веома малих размсра, да бн у се могли прнмити гек коју десетину људи. п, све бсз разлике, зидане су материјалом каквим су зидане све цркве што нх овуда сретамо. Већ из досадашњих редова могао сп, иријатељу читаоче, видети како сам стање загекао у Прилипу, чије је име везано за Краљевића Марка, славиог помена. Он je један од чврстпх позицнја Бугарнзма, који се у њему утврдио, на ирви поглед, неразумљивим начином : ну, ако си заиамгио оно што сам ти у ночстку свог казивања рекао, п ако обратиш пажњу на редовс које ћеш доцније прочитати, впдећеш да друкчс није могло да буде. Погну гс главе ирошетао сам по овомс грзду: он мн се, спољашњим пзгледом својнм, допао много внше од опих, пгго сам их на досадашњем иуту впдео, сем Мпгровице, н. наравно, Сконља. У њему сам гледао н ленпх н темсљито озиданих грађевнна, н нарочито ми је нала у очп велика црква, која. не сећам се данас коме ирипада: Егзархату илн Иатријаршији.