Delo

382 Д £ Д 0 Од Прнлеиа машпо сам се поља које се од њега иружа чак до Битол>а. и. по добром путу, отишао сам у ово највеће ередиште Маћедоннје. Пут ме је водио покрај цркве Св. Неде.ље, одакле сам, кроз јеврејску махалу, ушао у варош. Крај кроз који сам ушао тако је неугледан и нечист да сам, тек стнгав у средограђе, нроменуо оно рћаво мншлење, које сам у ирво време о овом месту стекао. Бито.љ је, рекох ти, највеће средиште овог дела европске Турске, и та околност, наравно да је морала имати велпких утицаја и на сам спољашњи нзглед његов, и унутрашњн живот у њему. ИЈ>ошао с-ам кроз доста добро калдрмисане улицена онај начин, на који се то чини и у нашем Београду, п вндео н великих и богатих грађевина, које се еасвим одвајају од оннх што сам навнкао довде сретати Он ме је, целокупним изгледом својим, нодсећао на Београд, п на онај новн у ередограђу му, н на онај који се данас већ губи, ну, чијег се изгледа још доста добро п ја сећам. Остатака његових има још вј>ло мало у оном делу што се нружа од Велнке Ппјаце па долек Свегосавском Дому. Нарочнго су мп пријатне биле оне многс баште, које се у Битољу, свуда, око сваке куће, находе, н ко.је ће свог разлога особнто имати у оном животу, Београђанима млађнм већ скоро неиознатим. а који се још задржао у градовпма по унутрашњосги земље. НаЈ>односна борба на Балканском Полуострву нл}>очпто сс у свој јачинн својрј огледа овде, у Битољу. Значај и утнцај којп он нма, довео је овде у пгру пнтересе најукрштеније, у броју да им се једва може ухватити тачан рачун. Борба која се у њему, велпком средишту, води, има свог одјека н у најудаљеннЈим мести.ма, која с њпм долазе ма у какву везу, п од исхода њеног у њему завнсе п успеси којс ће нристалице учаснпка њених имати у другим странама, онпм где га онп воде на свој начпн н средствима што им стоје на раснодожењу Сазнатп све ге одношаје у Бптољу, н умети се у њима добро наћи, значи, у целокупном обиму, схватнти ону oojjuv, крја се данас водп на живот н смрт међу народима Балканског ПолуостЈша. Она је пуно зани.мљнва нарочпто н с обзнром на удео. који смо ми у њој нмалн, н на начии, којим смо је водили, тако да нсобпчно јасно износи сав грех, који на својој души носе државници Србије за иоследњих двајестину годпна, с крајње neojnire с којом су се одлнковали п у спољашњнм задацима Србпјинпм. и с крајње неподобности п неразумевања,. с којом су, с времена на време, унућивалн оно неодрођеннх Срба, што је овдс осгало, улетаги у чарку нлн битку с опасним такмацнма сриског имена у овпм крајевпма, п, наравно, п с одсуднпм иротивником саме државне будућиости Србнјине. Саоиштења о томе, кад би имало разлога овде чииити нх. испунила бн ге големом жалошћу, шго су се, тако нсрасудно пснушталп из етарања интереса народа н оставили га под унакрсном вагром самог броја пропаганада, које су на њ кидисале п доојјо наоружане п добро гледане. Слика, крју бих тн тиме ствојјпо, испунила би те стравом за будућност н саме данашње Србнје.