Delo

К Р 0 3 Г Г 0 г. љ к Ш Јер, то нису слмо народносни пнтсресн балканскога народа, који су овде у игри : овде су н далеке земље н разне всре нашле земл.ишта за своје н подчтнчке п верске смерове. Овдс, сем Орба, којн, последн.им напорима своје снаге, покушавају сачувати се од одрођења, раде п ове пропаганде: бугарска, румунска, арнаутска, грчка, католичка н всрска и узега у службу народностп, прогестантска исго тако, н свака се од њих стара да створн један стожер, око којег he се свитн свн онн, што се одушсвљавају њеннм нроноведима, илн, да речем тачнију рсч. не хотећп датн ти доказе за то, нгго налазе свог лпчног интереса прихватнтн ux и следоватн путевнма, што ux оне указују. Главнн стожер око којег се онн свијају, то је школа, и да тн, тога радп, кажем у каком сам их броју нашао. Грчких школа има: седам основних мушкпх и женскпх, у свакој учење трлје по шест година. Поред њих, постоји једна мушка гпмназпја са шсст разреда, смешгена у једној леној двокатнрј кући, поред које су, за време мог бављења отпочелн зидати још једну двокатницу, у смеру да школовање буде нптернатско : даље .једну женску гимназију са шест разреда, смештену у днвној једној двокатници. „ Бугарских школа нма: девет основнвх мушкнх и женскнх, са по четијш разреда : једна мушка прогимназија с чешрп, и једна женска нрогимназија с трн разреда: у обема гнмназијама иостоји интернат. Румунских школа има: две основне мушке и женске, једна мушка прОгпмназнја с четпрп п једна женска прогимназија с трн ]>азреда. Протестантскпх школа има: пнтернат с четири разреда основне школе п гимназпја с три разреда. Учење у њој је на бугарском н енглеском језпку, н издржава се о трошку друштва, која имају за цпл. да шпре протестантску Be]iy. Њој је вера главнн смер, она с тога на себп носи народноснп характер у толико, у колнко се предавања држе на језику. који, но мпшљењу оннх игго се о школи старају, иреоблађује у месту у којем она иостоји. Сад онп мисле да се овде говорн буга])скн језик, па је он. поред енглескога, наставни, као год што у Горици школа, која се издржава овако исто као и ова, cbojc васпнтанпке учи иа арнаутском језику. који је тамо у иревласти. Иронаганду нротестантску унели су у своју службу, највише, Бугарн који, и мреко ње радс на гллвном свом смеру: побугаритн народ Маћедонпје и Ст. Cponje. Ако бих ти хтео рећн која од ових побројаннх проиагаиада пма најленше нзгледе — кад нас гогово и нема ту — нашао бпх се у нрилнчној забуни пспред оног гласа што влада у одношајпма њнховпм, и \r нрнликама које овде ностоје, н које су створилс укрштеним пнтересима најразличитнје вреже. Сав утисак, којп сам посматравшл нх, добио, казао миједа нм се рад граничи с грабежом. Државни одношлји Турскс различити су од оннх у другим државама у сваком погледу, па п у уређењу оннх одношаја, што проистичу нз старања о душевнпм потребама народа. Овде се држава стара нскључиво о душовнпм иогребама мусло-