Delo

384 Д Е Л 0 манскога живља. За друге народс који нису М}’ха51СДОве вере. све старање државно v томс је, што она, кроз своје органе, водп надзор над установама, које су на се иримпле тај дсо државннх задатака. За xpuuiћанско, православно становннштво које нас гогово нскључиво н занима. кроз дуги низ година, све до осниваља Бугарског Егзархата, о томе се бринула Васељенска Патријаршија, но правима која је ab antiquo дрпла из Фермана иојсдипих Султана: од оне пак револуцнје, која сс у Турскрј десила седамдесетих годнна, то је пало у део п Бугарском Егзархату. Том приликом иробуђена и разбуктана народносна, илп. да кажем бољу реч. илеменска осећања у балканских народа, имала су свог одјека и на још један народ, који се, у доста комиактним масама. налазп у крајевима нарочито јужно од Битоља до саму граннцу Грчке, то су маћедонски Румуни, нознати у нас под именом Дпнцара. који су ср скоро у исто доба с маћедонским Србима, иренули из оног стања, које mi је нретило губитком народности у корист Јелинизма JI тако, остав.дајући на страну верске нроиаганде, које у главном штите небалканске државе, ради евојпх интсреса на Балкану, и које, тога радн, за нас нмају ннтерес другог реда, у толико у колико je, по нека и од њих, узета у службу пародности, мп данас овде гледамо на мегдану старања о својој народности: 1-во присталице Бугарскога Егзархата, Србе, дакле, маћедонске, којн су пришлн иод стег његов, данас познате под именом Бугара : ј?-го народе којн су, н иосле оснивања Егзархата, осталн и даље нод иатријаршијом : ту надају : Грцн, у врло малом броју, према осталим негрчким, народима; маћедонскп Срби, који нису хтели прнгрлити Бугарски Егзархат, и Гумуни, којн су у свему остали нод Патријаршијом, слемснат, у којем налази хране грчка Велика Mucao, и 3-ће Румуни, један део, којп је у верском погледу још остао нод Патрнјаршијом, а у питањима школскпм са свпм се одвојио од ње, стекавши ногодбе да може имагп своје народносне школе, п који данас стално u упорно радн на томе да извојује себп и цркву. То су трн табора један другому са свпм ненријатељи, који се боре свима средствима извојевати победу онрј мисли што су јс истакли на своје стсгове. Нас највнше треба н мора да пнтересује срнски живаљ п његов иоложај у овој борбп, н да тн саопштим своја сазнања која сам о њему стекао, узгред напомпњући ти н положај другнх, у колико онн имају илн могу имати утицаја на нас. У свему битољском вилајету нсма нн једне срнске школе, нн Једие озбиљис установе која бп иостојањем својпм тврдпла нрисуство сриског народа у то.ме крају. А њога нма п мимо ону велику масу Срба, који су, одбегав иод Егзархаг, данас познатп нод именом Бугара. То су онн Србн који су се на брзо тргли од Егзархата, уочпвшн ону опасност, коју бп он пмао по њихово народносно осећање п осталн под Натријаршнјом, с разлогом сматрајућн да је она мање опаспа од Егзархага; за тнм онп којп нз простог страха нпсу смели нрпгрлнтн револуцпју, која је собо.м донсла оснивање Егзархага : они који су ради чистог православља оеталн под Патрпјаршпјом, иошго је ова Егзархаг огласпла за