Delo

К Р 0 3 Г Р 0 I'. Д> Е 3S5 лшзму, ii они којн су снремни одмах напустити Егзархат, само кад би. на другој странн. нашли оно што нм је он нружио: ослобођење од притиска Јелннскога. JI сав тај народ, неирестано, нарочито од 1885 годнне. од кад је Србија ночела на њ уиућивати своје старање, чпнп, све до даиас, безусиешне наиоре да задовол.п оне нотребе које свог {»азлога имају п])во у његову словенском, а по том сриском осећању: тражи с-воју народну дркву и своје народне школс. Што он до данас у томе ннје успео, велики део одговорности иада и на полптику Србнје, која je својом пометеношћу само одлагала поуздане успехе и самој себн етварала тегобе чак н онде где нх нпје било. Целокупни државнп жнвот Србије за ово нешто јаче од две десетине година може показати све друго само не мудростн и неког, ма и најмањега, реда у својим маниФестацијама. Нити контииуитета у ногледпма п намишљајима код људн који га воде, нити континуитета у раду њихову. То је у свему, на и у спољашњој иолитици њеној. У Јевроии ваљда нема нн једне државе, која бп у својој међународној политици показпвала тако мало сталности, смшиљепости и следствености као што јс то случај са Србнјом. Таква је иолитика уништила 1885 годпне н ону солпдарност Балканских народа, која је рањена била још седамдесетих година. Онаје поуздано за навек убила ону велпку мнсао Браства, која је пре неколпко десетнна годнна онако силно захватнла била словенске народе на Балкану. 11 кад је сахрањсној солидарностн један хтео да подпгне и надгробни споменнк, онда je сам гробар викао како је то кидање заједница, па за то не да да се подпгне споменик. II за што је све то било ? За то што он, гробар, неће да буде Гус. Чега ради. то не каже : само ако не може, велн. да остане Србин, ou ће, чини ми сс рече, ирво да буде Енглез, иа Француз, на Талијан, па Немац, иа тек оида Рус. II ко онда ту може да тражи разлога и смисла ? Тако је нешто бпло и с гледиштем Србијиних уирављача на иитање маћедонско. Кад је 1885 године, почетком, ауетрпска дипломатија, сигурно не за љубав Српства, скренула пажњу Србпјиних управљача на Маћедонију и ровења Бугарства по њој, онда је рад њихов одмах показао свс друго само не разбор. Србнја је своју ствар хтела да веже с Грчком. Политика њена обрагила сс за пактирање онима који су у Бугарству, као и Србп, гледалн свог исиријатеља, н умешала се у борбу што се у Маћедонији води. на тај иачии, што јс отночела номагати Патрпјаршију нротиву Егзархата. На такав корак могли су гонитн само овн разлози: одношајн који постоје између Патријаришје н Егзархата : победе Бугарства од оснивања овог иослсдњег, а губицн, и то једновременп. п натријарпшски и нашп: надан.е да ће се победом Натрнја])шије над Егзархатом новратнти старо сган.е, с којпм као да бнсмо мн (до бољпх прилика за нас) пмали бигн задовољнији, него ли с садашњим, и, што се п за Срнство кроз Иатријаршију хтело стећи оних ирава, која •су номагала напредак велике грчке мислп. Да ли јс тако иоступање <5нло разложно п да ли је бпло кадро осигурати изгледане успехе?