Delo

386 Д Е Л 0 Егзархат у нрво време ннје нмао ово обележје које му се даје данас. Покрет изазван и чнњен у смеру оснивања његова није на себн пмао народносни карактер, него илеменски; он је бно последида борбе не Српства п Бугарства него Словенства и Јелинства. Ударе које је он наносно у прво време сносила је само мисао Јелинства, толико даје у великом делу јевропске Турске успео утућн је гако да је она стукнула много јужније од оне лпније која јој је негда била граннца. Ну. у самом свом осннвању пзвитоперен, и од покрета расе противу расе, прнмив на себе обележје једне народности, бугарске, он је само тиме успео нанети грдну пггету н народностн срнској, набацпвши овој нме иод којим се ни она сама дотле нпје знала. То је бно случај нарочито у крајевима јужно од Шара н скопске Црне Горе, у крајевпма које су Грцн сматрали да падају у границе њнхове народности. У тим крајевпма борба је бнла и најочајнија, она ioin и данас траје : њени озлојеђенп учасници п данас се још впђају у великом броју; крвљу њихову и данас се не Ј»етко орошавају и саме црквс и часне триезе. Притпсак Јелинизма и отиор Словенсгва налазио је своје одушке чак и у невероватностпма, као што је турчење моглснског митронолита Пларијона. Њега је мржња лротиву јелинпзма толнко заслепила да је njte отишао у Турке, него ли што се хтео покорити Фанару. II нека гај чпн н нпје у истнни бно, тек само казпвањс о њему показује на што су решени бплн они којнма је јелннизам njieTiio губптком народносчи. Тако је било на југу од Шара и Качаника, где је Егзархат с тога п имао највеће напрегке. У севернијим областима, у крајевима који су били срце старе српске државе, грчка Велнка Мисао нпје никад могла хранити се, на штету Српства. кроз натријаршиска права у оној мери у којој јужније. II после оне лицнтације над српским Патрпјархатом у Иећи, ('jhictbo се у гим областнма, у иогледу притиска Јелинизма, налазнло у неколико у бол.пм ногодбама н само с тога Егзархат бугарскн ни нз далска није могао ту имаги онс успехе које ,је нмао јужаије погномогнут још п другим нриликама, у којима једно од нрвих места заузпма н та, шго је на њ н сама полнтпка Турске гледала добрнм очима. На тај начин Јелннпзам кроз цариградску Патрнјаршнју у мојнм очпма излазп као главни кривац за свс несреће које јо бугарскнм Егзархагом пЈЈСтрнело Српство у Турској. Искључнвост Патријаршпје у служби његовој, п с тога најодлучнпја непреломност њена нс одазваги се ансолугно нн једном захгеву негрчкпх племена у областнма које су падалс у грчко ограннчсње гЈ>чке народностн на Балканском Полуострву, нзазвале су ону м]1жн>у Словенства према Јелпнству, борбу jtace противу j»ace, која сс до данас, нетина, још није завршила на потпуну победу Бугарства, иу. која ће на послетку иматн такав нсход, за нас Србе Фагалан,. ако наши политнчарп не огпочну на ове пословс гледатн с внше ]>аз6oj>a н с већом нажњом но интересе Сриства. Мнслнм да сам у овпм педовима дово.вно нагласио п мпсао колнко јс полпгнка наслона на Патрпјаршију неприродна. Пћн иутеси.ма које