Delo

К I* 0 3 Г Р 0 Б Л> Е 38 c онп указујо значн ићн у наточ расноложењу самог оног народа, за којп она хоћс да радп. Зар маћедонски Србнн нсће ирс ири liи Вугарству, које ћс у стању бити пружити му бар оно што ћс му задовољити њсгове шире илеменске осећаје, него ли што ће ирнстатн да се по ново врати под јарам цариградске Пагрнјаршије. Да бп то значпло у наточ радити свим оним жељама које су свог израза нашле у оснивању бугарског Егзархата, то осећају п сами маћедонски Срби, онако простп п необразованн внше него лн њихова браћа у Шумадији, којн их на то унућују. Јер је први, на наномене да се са својнм сељацпма вратн Иатрнјаршпји, па тек по том да ради да му она да народну цркву п народне школе, одговорно : како ћу то да чиним ? Ја својим људима двадесет година говорим како нам је Патријаршија највећи душманин како могу сад да нм довнкујем да нам је потребан дослук с њоме ? Политика Србцје није се задржала само на наслон на Патријаршију, иомажући је у исто врсме, ну, она је, канда, ишла н дпл.е : тражила је чак савез с грчким краљевима н заједнички рад с њима противу Бугарства. Mucao таког савеза била је помнњана и у јавности, она се чак и одлучно маппФестовала бпла у оној смераној походи наше омладине грчкој. Носете ове није било, наравно ни с тога што је од наше стране не бп желели били, ну, свакако, с тога шго су државницп Грчке разборитнјим очима, него ли шумадински, гледалн на потребе својс нолнтпке. Иобуде за такав рад морале су лежати у околностп што ни за кОга нпје тајна да Патријаршија ради само оно што јој се заиоведа из Атине, и онда се с наше стране свакако умовало овако : пошто је Бугарство подједнако оиасно п за задатке Србије п за задаткс Грчке, то нолнтпка овнх земаља треба да сгворн основе за заједничкн рад иротнву њега како бн га стукнули у његпве нриродне међе. Да лн је баш било и Формалнпх преговора о томе, п да ли су они довелп до каквпх год практичких резултага, то је за ово моје казивање са свим све једно. Ја сам само утврдно један чин, којн се озбиљио претресао бпо и у iaiiHOCTii код нас, и који стоји у всома тесној везп с оннм напред поменутпм, да се Cpuство у Турској хтело сиасавати наслоном на Патрпјаршију. II та нолитика, било да је нрактички бпла извођена. било да се о lboi само умовало, носи на себн знаке помстеностн н невођен.а рачуна нн о најобнчннјим мпслима, које би радннку на њој морао нагонити п најповршнијн иснпт погодаба нод коЈима бн имао радиги. Као год што неиоречно стоји да јс расноложење ернског народа у Маћедонији далеко од тога да препоручује наслон на Патријаршнју, исто тако стоји да нп Грцн нн Cj)6ii, сваки са свог гледншта, nc-Maiv ннкаквих разлога којн би нм ирепоручивалн заједнпчкн н удружени ]>ад протнву Бугарства. Нн једнн ни други не бн огуда имали нп пз близа ону корисг рада које би отпочслп стварати могућносгн за заједнички рад. На против они би, u једни и други, месго оснажења и уснеха, ностигли само ослабљење и неуспехе, u, шго је у свему од joni пресуднијнх значаја, баш њихов удружсни рад донео бн корпстн оно.ме протпву којега бп бно н намсњен.