Delo

388 Д Е Л 0 Он бп бугарс-ком Егзархату на против иружно могућности да се утврдп н у оним крајевнма, који су му се до сада колико толико опирллп, највише ношени надањем да ће им полптнка Србије остваритн жел>е. На први поглед ова мнсао може изгледатн парадоксална : ну она је сушта истпна, п ја у њу безусловно верујем. Она парадокс није, она је акеијом. Излишно је и рећи да бп сваком зајсдннчком раду СрбиЈе и Грчке морало претходитн обележавање СФера, разграннчење интереса, u једновремено давање гарантнје да ће се с обе стране поштовати клаузуле тога споразума. Морало би се обележптн где Србн смеју раднти за се, где за Грке, гдс овп за Србс, а где оиет за се. То j'c смнсао споразума то су потребе његове п само га тако п може бнти ако би се о њима водио озбнљан рачун. С обзнром на шпрпну грчких претензија у ногледу распрострањења њпхове народности на Балканском Полуострву, а по цену онпх уступака које бп онн нама учинпли, несумњнво је да бн. на случај сиоразума, њнхову утнцају оставл.ен бно великн део турских Срба, насењеннх не снораднчкп. но комнактно. IL тада би наступило ово. Тн Србп, од нас иотпуно напуштени, бачени управо у чељусти Јелпнства, понесенн мислнмн које пмају о Грцпма и расноложењем које је пресудно бпло и ири оснивању Егзархага, онп би све своје снмпатнје и наде окренули оном. који бн им, кад нас ту внше нема, бар надан.а ради, у положају био задовољити оне нотребе, које minју разлога у њихову осећању нлсменеке заједнпцс. То су, наравно, Бугарн и њпхов Егзархаг. II што јс још нресудније. онп би се одмах и с већом жестииом бацнлн у наручја Бугарству, ношто у том случају без нас престала би и она пометеност у народносном осећању, која се данас впди у гдекојим крајевнма турске Србије ? II шта бн било с Грцима ? У место оснажења, које би споразумом требало да ностпгн", у место тековпне коју су пзгледали, њих би Бугарство кроз Егзархат потиснуло далеко на југ, скоро до под саму данашњу државну границу Грчке. Да ли они не виде те нзгледе ? На то иитање одговорнће све ово мојс казпвање. То исто вредн п у погледу на нас. Mu бпсмо, сиоразума радц, због оних уступака које бн иам Грци учиннли, у главном иоставившн Србе за епископс у епархијама које бн нама остављене бпле — пгго би собом вукло п осгале користн — моралн се дакле одрећи нзвесног дела својих претснзија : наиустили бнсмо старање о оном свом народу који би остао с ону страну гранпчне лппијс. Мржња п]>отнву Јелннства сплна је, она бн у овом елучају бнла нојачана; прохтеви које бп она створнла билн би много већн. а с њим п напори да буду задовољенн, н за врло кратко време наступпло бп оно што сам ти мало час поменуо : сав тај народ бно би изгубљен за Српство много прс него што га. под данашњнм погодбама, може прогутати било Бугарство бнло Јелинство, н то опет на велику корнст баш самог такмаца, кога бп дружба друге двојцс хтела да сломнје. Он би баш пзпшао куд и камо оснажениЈП. Колпко би такав