Delo

К Р 0 3 1' Р 0 К Д> Е 3^9 рад Србије и њено политике одговарао задацпма њсннм и бно корнстан ио њену будућност, на то пптање одговорн ти, пријатељу читаоче. Па нс само то, него чак н кад не бп постојао нп један од чннова које сам, дрлспм, довољно утврдио : кад бп чак бнло н могућностп да сс дружба постигне на корист н једних н другнх, истнче сс, у овој ствари немерено важно, питање о гарантнјама, које бисмо један другом далп да ћемо поштоватп одредбе споразума. II колико су год свп досадашњн разлозн закључење његово стављалп у област бесцељнпх н некорисннх комбинацпја, толпко п потреба једне гарантије ставља га у немогућностп све док још неко сем уговорннка не би на њ нристао. Ја нећу да додирујем нитање да лн бисмо ми у опште и бнлн у положају н да дамо Грцима. нотребне гарантпје. На то нека одговорп сам Факат да би све наше гарантпје лежале у обвезн п обећању да ван оних граница које бн раду нам биле ностављенс. не бисмо ништа предузимали да Српство преко њих очувамо српској заједннцн. Нека тај Факаг одговорн н на нитање : да лн би се Грцн могли задовољпти с таким гарантнјама. Са стране пак другог уговорника, Грка, гарантије би биле у томе што бн онп упутнлп Петрпјаршију изићи на сусрет жељама Срба, који бн осталп ван њихових, грчких, граннца рада, а најглавније је у томе што бн им за епнскопе билп постављени Срби, и шго бн се она заузсла и за све друге њихове културне установе, о којима има она старање по Судтанским Ферманима. Тако уређење одношаја и извршење споразума не стоји само у рукама Срба, Грка и Патријаршије, с разлога што пм је предмет турска, царска, земл.а н већ то упућује на нптање у колико ћс сама Турска донуститн својим поданицима српске народности радити на очувању своје народносне индивпдуалности, и да ли би она, ношена разлозима своје иолнтнке, нашла за саветно допуститн да се такпм радом CTaie на пут шпрењу Бугарства, које је она, то је већ онште позната етвар, до сада увек новлађивала. Непогребно је овом казивању, иа зато н нсмам разлога бавнти се овде о том иитању у свој опширпости њсговој. Нретностављам могућност — а она је до данас, на велику штету нашу, а и Турску, била увек стварност — да власт турска буде непријатељски расноложена ирема Срнству у својим државним границама, и старању његову н Србнјином да се сачувају од побугаривања. На тај случај не само п даље гарантије од стране Грка шго не бп пмале нпкакве вредности, него чак не би могле бнти нп дане. Не бп имале никакве врсдностн, јер бн бпле без санкцнје. Ту мисао могао бнх нотврдитн масом примера, ну,то сматрам да је непотребно нснред неноречног чина да су турско власти сметале отварању српскпх школа онде чак где постојање Српства нису одрицали нн Бугари ни Грци, и то једино с разлога шго је политика Турскс душманскпм оком гледала н на само поетојањс Српства у гранпцама царевиие. Потврде да јс ту п сам рад патријаршиских органа био пемоћан — налази се, у много прпмера, у крајевнма који не падају у границе грчкпх иретснзнја Тако су, нс за љубав Српства и радн Нравославља, но јсдпно да равнодушношћу својом овде нс бп