Delo

Д Е Л 0 390 доводили у другим местима у нитање права Патрпјаршије. 0])гани ове истицали се пред влашћу као браниоци онпх права, што би. по повластицама њеним. ноказивалн се браниоцима српскпх школа п цркава. ну све нм је бнло узалудно с разлога што је власт бпла уверена — из којпх разлога то је нзлишно истраживати — да треба сузбијаги сваки рад који би на себи носпо обележЈе сриске народнос-ти. а, на иротив, да Tjjeoa иомагати онај који је ишао у корнст Бугарства. Било је, а н данас се може видети по неки епископ — и ја сам једног таког иознао на овом нутовању — који о својим дужностима има погледе мало различите од оних што владају на Фанару, и њима је све старање било узалудно иснред чина да турска власт непријатељски гледа и сузбнја свакп покрет, који бн се клонпо напретку ерпске народноетн. II за то држнм да бп чак и успех добпти Србина за епискоиа донео нама слабу ако не н никакву корист, н да бн га тековпна, ако би је Турска и допустила. била веома мало сразмерна надањима. која се за њу везују у Србији н Српству у Турекој. То тврди н целокуини положај у којем се данас налази Cpuство Турској и досадашње држање турских власти. Оне нпсу само један пут одбијале сваку мешавину патријаршиских органа за школе негрчког језика, наводећи тому за разлог како повластица патријаршпске у погледу на школе вреде само за школе грчког језпка, — сматрање потнуно Фанаријотско, којем ни сама натрнјаршнја, на крају крајева. неће учинитп никакву озбиљну замерку, Знај, међу тпм. да су те школе негрчког језика увек српске школе, јер Румуни, који у нрквеном ногледу још стоје под Патријаршијом, потнуно су од ње незавнснн у иогледу на школе. Мислим да сам у овим редовима довољно представио мисао : да је убитачна п несрећна она иолитика српска, која је хтсла наслон на Патријаршију кроз договор с Грчком. Она ноказује нотпуно непознавање ногодаба под којима сс имало радпти п до данас је вукла у веће неуспехе н чак упронашћавала н оно мало што на.м је остало од старог наслеђа. То је политика без разбора п увиђавности, Koia је само без нужде стварала тегоба п онде где пх у нрво време нпје бпло. II буде ли се пшло п даље оним путевима нгго пх она указује, више је него ноуздано да ннјс далек дан кад ће Срнство дочекати joui јсдно Косово, много страшније од ирвог, јер онн, који се на њему буду загеклн. умреће смрћу кукавице а не јунака. Несумњиво је да ћеш ме, пријатељу чптаоче, упнтати од којих би управо погодаба зависно наш успешан рад; шта бисмо ми нмали чннити на да туђина отерамо са свог огњншта п нагонимо га да пази н гледа само своју кућу. Ако сам успео како треба казати својс мнсли, онда тн не би тешко било н сам да одговориш на то нигање. Јер, ја сам тврдио : да је полптпка наслона на Патријаршнју нспрпродна и несавесна, иошто je расположење народа протнву ње, те она у њсму не би могла иаћн потребпог ослонца ;