Delo

391 К Р 0 3 Г Р 0 Б ЈБ Е да је. ради помоћи Патрпјаршије, смерани савез с Грчком, штетан н Србима н Грцима, јер бн он донео користи само Бугарству на штету оба савезннка : да чак кад не бн постојао ни један од ова два чпна, да би савез u иостигнут био сумњнве вредноетн. јер са стране Срба не би имао никаквих гарантија. а кад бн њих Грци и хтелп датн, не тражећи их од нас. да бн оне бпле непотребне и бесцељне, све док Турска не би дала свој пристанак. Без њега нема нп споразума, нити грчка гарантпја своје санкције, јер je нолнтпка Турске пресудна по културни развитак народностн. што су у њенпм државним граннцама, а она је н до сада најодлучније сузбијала свакп рад на спасавању српске народности и то баш и онај рад. којн се н до сада нредузимао искључиво наслањајући се на она ирава која је Патрнјаршпја имала. Кад то стоји. онда бих те. место опширног одговора и другог )>азлагања у потврду његову. могао само упутпти на маћедонске Гумуне. Они су, кроз дуги низ годпна билп измећари велике грчке мислн, и покрет који је свог решења имао у оенивању Бугарског Егзархата пмао је свог одјека и на њих. Народ, који је дуго годнна био један важан елеменат у саставу грчке народности. отео се иоложају да н за с-ебе буде изгубљен, п данас је у рачуну етнограФиских одношаја на Балкану постао циФра о којој рачунари већ морају водитн рачуна, а и политичари су га почели узимати у своје најозбиљнпје комбннације. А он ннти је тражио сиоразум с Грцнма, нити је хтео нматп своју цркву. II без једног п без другог, чак огласивши рат Јелинству, он је успео. за релатнвно кратко време, показати у своме раду много више успеха но што га Србија може иоказатн по цену много већпх жртава, од којихје највећа она из 1885 године. II што је у расирави румунског пнтања било од особите важнос-тн. то је Факат да је питање школско бнло иотиуно пздвојено од питања цркве ; оно у прво време Hiije бидо постав.љено од стране постатника румунског питања. Тек кад је рад њихов на школи ухватно корева п постављен бно на чврсте темеље, онда се отиочело раднтп п на томе да се Румунн н у црквеном ногледу одвоје од Патријаршије н стеку kojv народну цркву.1) Средства ногребна да се до успеха дође. то су она која је кадра пружити иолптика Србнје. А она ће их датп у довољној мерн. ако она буде политпка државних ингереса. а не лпчног рачуна, ако је буду водилп људи несебичног патрнотизма и људн мисленн: они шго неће тражити дружбе н споразума онамо где их не могу наћи, но тамо где их има. Маћедонско пнтање мора бигн предмет озбиљног старања Србијиних влада а не оннх многих дружина које су сметеним радом, који је свог разлога имао само у себнчности, l) Да учпним једну малу дизгресију. II рад маћедонскпх Румуна даје потнрде мисли да покрет за осннвањем бугарског Егзархата у прво време нпје на себи имао карактер народностн. Нма примера да су Румунп, по уступак службе на народном им .језику, прнзналн н Егзархат. Нека н то поеведочп да је име Бугарпн просто натурено турским Србнма.