Delo

0 Т Р 0 в 897 „Бојим се, да ни једно од нае неКе имати срца за то мало створење.“ „Које мало створење?“ „Наше дете Карстене! Наше јадно мало дете!“ „Наше?“ одговори он истим увредљивим осмејком, као мало нj*e, и окрете се једнога тренутка нрема н>ој. Венке му ногледа у ојађено лице не разумевајући га. Он се окрете вратима, да нде. „Карстене!" викну она на један мах. „Карстене, шта тн то кажеш?“ Он се у вратнма окрете; цео његов нзглед био се нроменио, оседела коса бнла му се накострешила, зуби му нођоше у напред а очи беху као у днвље животиње. која на један мах разваљује кавез; нромукао и без даха рече јој право у лице : „Ја ти не верујем.“ Она полети за њиме са узвиком и поднже руке; али он је бно већ изншао у нредсобље и она не пође даље за њиме. Та она га није могла сатртн, а то је хтела да урадп. За тренутак стајала је ту дршћући; по том се нсиравп, изиђе да нареди служавци. ПроФесор но свој прилици неће доћи кући на вечеру, она ће изићи у шетњу н понети кључ, нека нико не чека будан док се врати. Аврам је био отпшао у иосету Броху : она би га радо била вндела, али ■ је можда овако боље —могло би је омести. Она понесе своју бунду, подиже на њој капуљачу и пзиђе на улицу. Венке оде правце Мортману; растојања у вароши нису била велика, п док је ншла мислпла је само на то, како је сад разрешена од свога мужа. са свнм разрешена: како сад иде Мортману, да му све испрнча: тако бн се могло једва јсдном све разбистритн, доћн до истпне у свпма њенпм односима као некада, на срећу више није много нолагала. Она никада ннје била код Мортмана, али је познавала његовс прозоре, који су гледали на улицу; било је светлостн у соби. Кућа је бнла као всћнна другнх у варошп: врата кућња бпла су отворена п није било затворснога нредсобља, она пође право његовим вратима закуца п уђе. Михапло Мортман сгајао је у сред собе, обучен у горњи капут. са шеширом на глави и тек запаљеном цигаром у устпма и бпш је гасио лампу, да иде у клуб. У собн се осећао слаби мнрис од топле вечере, помешан финим мпрнсом првпх потеза добре цнгаре. „Добро вече, Мортмане!“ рече му она са жалостпвим осмејком; „ево ме к вама. „Причекајте један тренутак, док се нрпберем.и Он муцаше н не умеде pelni нп речн, остави цигару п скиде горњн капут. Песледњи дани бпли су му расхладилн крв; непрнјатно лице проФесорово довело га је на мисао, да сгвар иочнње нзгледатн сувпше озбиљна. Уз то му се било учиннло, да је н Венко сувнше озбнљна и недовољно еластична за онакав однос, какав је он себи бпо замислио. А сад му је дошла у собу, села на његово канабе и рекла му: „Ево мс!“ Шта је ту ваљало чинитн? Каквнм тоном да иочне ? Како за нме Бога, да се понаша ?