Delo

898 Д Е Л 0 Бпла ]’е лепа — бпла је дражесна, како је седела бледа u нешто збуњена на канабету: алн шта је то вредело код тако чудноватога. свечанога понашања ? Он јој наточп чашу впна. „Драга госпођо проФесорка, шта се деспло? Је ли се догоднло шго зло?“ „Није“, одговори му она и опет се осмехну на њега. „Ви ћете можда рећи, да је ненгго добро, пошто се једним ударом пспунила ваша жел>а.“ „Причекајте, прнче::ајте !u повиче он журно, тоном којн би значио раздраганост. Она то пе опази — била је сувише испуњена оним. што јој је ва•вало причати. тренутком, у коме је кидала своју заједницу с једнпм човеком, да би везала нову с другим једним. Она дакле ночне мнрним тоном. као да хоће да га моли, да има стрпљења са првнм дугачким извештајем; „Па да, драги Мортмане, ја сам се раздвојила од свога мужа н долазим сад к вама: али нре тога нма још нечега —“ „Ви сте се раздвојили — велите ви — ја не разумем —“ На један мах внде он сву малу варош пред собом, сву огорчену због овога догађаја, што је госнођа прОФесорка Левдал утекла од свога мужа, да нроведе ноћ у стану једнога бећара. Лако трзање прође кроз проФесорку: она бацп брзи поглед на њега н рече тихо: „То јест, нмала сам јаку свађу с мојим мужем па сам дошла к вама да вас молим, да мн дате један савет.^ „А тако, драга, мнлостива гослођо, с-ве ћу за вас учинити. Вн сте ме у нрвп мах збиља уплашпли. Али ипак је било врло необазриво од вас, што сте дошли у ово време“ — и он седе к њој на канабе. Венкино се пак лице све укочи, н око уста joj се набраше боре, којнх до сада још никад ннје било. Она, која је увек говорила само истпну, имала је фино ухо за с-ве шуп.ље н непоуздано: у овомс тренутку прогледа га свега. Шго то није урадпла п ранпје томе је бнла крива њена љубав, која је све више расла, те је учиннла иоверљпвом и слепо.м, а уз то је он збиља показао много страсти, нарочито прн њнхову последњем састанку. Алн сад, кад му је у својој ирвој недоумнцн ставнла замку, издаде се он одмах. У његову гласу бпло је толнко олакшања када је чуо, да iiuje баш толнко зло, — да је бно само јачи сукоб с њеним мужем — да јој на мах иостаде јасно, да je дошла готово до тога да са.ма себе нодценн да се из слабосги п притворности бацн у наручја најлажнијој лажи. Она устаде н иогледа га у очн. II он се ноднже н муцаше неразумљиве речп п брањаше ее колнко је могао од овнх очију, које се сусрегаху с његовим, не дајући му да се брани. За неколнко тренутака од}»жа он тај поглед; алн иосле погледа у страну. II после тога ногледа, беше сав нобледео а био је подигао руке, као да се бојн, да ће нешто пастн иа њега нлп га раздробитн. А еадје Венке бвла свршила с њиме. Она се маши за чашу вина,. што је стајала на столу, н хтеде да је нспије; обузе је страх, да ће у