Delo

400 Д Е Л 0 Беше баш једанаест и по часова. Венке је с-ве мислила, како ће. иа је ири томе мислила и на друге, које ће живети иосле ње. Она се зави у свој огртач и погледа преко залнва на свеће у варошн. и она скупн сву своју младост, сву своју радост, своју срећу, све, што joi је живот знао угодити, све иромаче полусвесно поред ње па се опет изгуби у тавннни, бледо али чврсто н без колебања. За тим се врати брзо у варош кући својој. ДВАНАЕСТА ГДАВА . Све се у клубу зачудило, што је проФесор остао до после десет часова и пио пунш. Иначе је код њега ишло правнлно као часовник; одиграо је једну партнју у клубу свакога иетка у вече, али другпх дана чнм куцне девет кући. ЈПто је данас — у уторник — тамо вечерао а после тога играо биљара са неким младнћима, то је било веома необпчно. II сам се тому емејао п био је врло весео. Алн кад је око једанаест часова дошао кући, веома се непрнјатно пзненадпо, што му жене ннје било ту. Он је рачунао, да она спава илп да ће сс чпнптн као да спава. ако он до1>е кући тако доцкан : јер нп нсд коју цсну ннје хтео вечерас, док је онај догађаЈ још у свежој јакој успомени, да се о том говорн. Размишљаше, где лн би то она могла бити. 11>егова жена не имаћаше многих пријатељица, али је инак бнло две до три нородице, са којима су тако блиско стајалн, да би им нроФесорка у вече могла отићн. ако и није нозвана пли није нанред јавила. Али са таке носете морала би сс пре једанаест часова вратити кући. Најпре му и не до1>е на ум, да је могло бити чега особитог. Погледа, да лп је узела другн кључ од куће, п кад га Hiije бпло на месту, пзвуче свој, да би она могла ући. Ма где да је, знаоје он, иостараће се даје донрате до куће, а сем тога, за даму, која је тако позната била као иј»оФесорка Левдал ннје било нн најмање онасностн. кад би баш п доцкан у вече улпцом ишла. Б]>зо сс свуче п леже, да би могао да се учпнн као да спава, кад она до1^с кући. Пре свега било му је до тога стало, да се до сутра одложн разговор, до ког је морало доћи. У вечс је бнло немогућно: то бн впше довсло до наглости п немира. Алн из јутра се све ноказује незнатннје н мање, и најтежа cnojma питања могу се лако раснравнти у хладном јутарњем ваздуху, као да су каквс сптнпцс. ПроФееор Левдал бпо је нотнуно на чисто са собом, даје погрешио н да је дубоко увредио своју жену. Као коректан човек стндео се, што јс издао расноложење које је — у то је бно уложио своју част — увек бриж.љиво скрпвао. Ирема својој женн стндео се уи]>аво мање. што је сам знао, да оне ружне речи ннје озбпљно мнслпо, п што је био нот-