Delo

39 ОНСАДА СЕВАСТ0110Л>А — У ногу, — одговара војннк, но у исто време вн сами опажате, но борама од покривача, да он нема ноге впше од колена. — Хвала Богу, сад, — додаје он, — ohv на отнуст. — Јеси веК давно рањен ? = Ево већ шеста неде.ва настаје, ваше благородије. — Па како, боле лн те сад? — Не, сад не боле ни мало : са.мо у сржи као да штреца кад је облачно, а онако — ништа. — Па како си то рањен ? — На пстом баксиону, ваше благородије, кад је била прва бандировка : управао гоп, на ночсо да се нзмичем, ег' 'вако, к другој мазгали, а кад ти ме <>н ударн по нози, као да сам у рупу нропао, — гледам, а ноге нема. — Па зар није болело у тај мах ? — Нпшта : само као да ме је ко полио чим врућим по нози. — Но, а после ? — II после ништа: само као да су почели кожу да мн растежу, тако жижи по мало. Оно знаш, прва сгвар, ваше благородије, не треба мислити нншта: кад не мислиш, није ти ништа. Све горе је од гога, шго човек мисли. У то време прилазн вам жена у сурој, пругастој хаљини, повезана црном марамом : она се меша у ваш разговор н почпње да прича о њему, о његовнм мукама, о очајном стању, у коме је он био нре четири недеље, о томе, како је он. кад је био рањен, зауставио носила, да би разгледао паљбу наше батернје, како су Велики Књажеви говорпли с њим н далп му 25 рубаља и како им јс он казао. да хоће опет на бастион, да би поучавао младеж, кад ве1« сам не може да ради. Говорећи све то једним дахом, жена гледа час на вас, час на војника, који, окренувшп се, као да је не елуша. чупка платно иред собом а очп му горе п сјаје неким чудним одушевљењем. — То је моја домаћица, ваше благородије ! — велп вам војнпк с таквим изразом, као да хоће да каже : „Већ ви је извиннте. Знате, женска посла, глуиости говорп.“ Ви почињете да појимате заштигнике Севастопоља : ви ночпњете непгго да се стидите пред тим човеком. Ви бисте хтели да му кажете врло много, да му нзјавнте своје учешће и дивљење, но вн не налазнте речн илп сте незадово.љнп са онима, које вам долазе.у главу, н ви ћутећи клањате се пред тим нсмпм, несазналим велпчанством п јачином духа, том стидљивошћу пред својнм соиственнм достојанством. — Но, дај Боже, да што пре оздравиш, — велите му и заустављате се иред другпм болеснико.м, који лежи на поду u, како пзгледа, у страшним мукама очекује смрг. То је човек подадула п бледа лнца. Он лежи на лећима, са забаченом левом руко.м, у положају који нзражава ужасне муке. Сува отво-