Delo

40 Д Е Л 0 рена уста с муком пуштају промукло дисање. Плаве оловне очи затурене су на впше. а испод потуреног иокривача впри остатак од дес-не руке утегнут иовезама. Тежак задах мртвог гела јаче вас стеже и страшна изнутрична ватра. која нрожиже све делове мученикове. као да обухвага и вас. — Шта, он је ван себе V — питате ви жену, која иде за вама и гледа вас умиљато. као рођака. — Не, још чује, али је врло рђаво. — додаје она шапатом. — Ја сам га сад иојила чајем, — па што. ако је туђин. треба га жалиги. па ништа није ни иио. — Како се ти осећаш ? — питате га ви. Рањеник окреће очи на ваш глас, но не види и не разуме вас. — У срцу горе. Мало да.ве вн видитс старог солдата, који мења преобуку. Лице и тело његово јс црвено-суре бо.је и с-уво као костур Он седи сигурно, иоиравио се : но ио мртвом, мутном погледу, по ужас-ној мршавости и борама на лицу ви видите. да је тај човек провео у патњи најбол.и део сврјег живота. На другој страни ви видите на кревету паћеничко. бледо п нежно женско лице. по коме игра, дуж целих образа, врело руменило. — Ово је нашу матроску закачила бомба за ногу, — рекне вам ваш вођа : носнла је мужу ручак на бастион. — Па. одсеклп су? — Одсеклн више колена. А сад, ако су вам нерви јаки. прођите на лева врата: у тој се соби вршс превезивања и операције. Пи ћете вндети тамо докгоре са крвавим рукама до лаката п бледим, суморним Физиономнјама, заузете послом око кревета, на коме, са отвореним очима и говорећп. као у занос-у, бесмислене, по некад иросге и дирљиве речи. лежи рањеник иод утнцајем хлороФорма. Доктори су заузетн одвратним, но добротворнпм послом ампутацијом. Нп гледате како оштф, крив нож улази у бело, здраво тело, гледате како са ужасним јауком, којн душу раздире п клетвом рањеник долазп к себи, видите како лекарски иомоћнпк баца у угао одсечену руку, видите како на носилама лежи у истој соби други рањеник и, гледајући опсрацију друга, грчи сс п стење, не од физичког бола, већ од моралних мука н очекивања, — видите ужасне призоре, који душу нотресаЈу, видитс рат не у правилном. сјајном CTjtojv с музиком и добоше.м, са развпЈСннм заставама и витезовима-генсралима, већ видите рат у правом његовом нзразу — у крви. у мукама. у смрги . . . Пзлазећи из тога дома страдања вп се. на сваки начнн, осећате лакше, јаче дишсте у еебе свеж ваздух, осећате задовољство сазнавајућп своје добро здравље. но. у исто време, нз посматрања овнх мука црпите сазнање о својем ништавплу и мирно, без колебања, идете на бастпоне . ..