Delo

ДРУШТВЕНН живот 499.' С таквим својнм слабнм странама, носле с леиим Мењушсм н његовом простачком прнјатељицом. с обнчннм ваљаннм момком снромахом, са нријатним симпатичннм малнм сценама нз зем.Ђорадничкога света u са грубо пзведеном а нростачком тенденцнјом: девојка твј»дс главе и са ђаволом у срцу увек jihaBO пролазн — Лтвша нити јс престпгла своје многобројне друге нитн је изостала нза њпх. Говор tje у њој нренун маџарскнх алегорнских израза, често незгодних за наше уво : мелоднје њене чпсто су маџарске те мало годе срнском укусу: вредностје њена уоиште врло малена, алн ће се она ипак одржатн на српској позорницп. Она то никако нс заслужује, алп ће српска недељна публика (а то је српскн народ' по свима нокрајннама нашим још дуго гледати овчкве комаде из маџарскога жнвота u снлом се трудитн да v њима ужнва, јер српска позорннца нма само два. гри таква комада : Ђиду, Девојачку клетву п Шокицу. Али иде време и доћп ће, кад ће се сузбнтп са српске нозороице ови маџарскн комадп н замепнтн нашим. Ко год радн на том послу н ко год га номаже нма права на захвалност срискога света п срнске крптнке. А свакако нпје баш тако тешко пнсатн драме нз српског жпвота крје бп по сврјој вредностп могле статп уз ову Ашешу, KOja се код нас радо гледа, а внделпсмо каква је. Оваквп чнстн маџарскп комадн морају се одвојити од српскога жнвота, морају се приказиватн као и дјзуга туђннска дела. Зато је за иохвалу што данашњи нашп преводиоин тих маџарскнх умотворпна не посрбљавају их, него се комадн ирпказују са маџарскпм пменима, у маџарском оделу, онако како и ва.ља. У пређашња времена п овај бп комад бпо ирекршген, без обзира на то, да лн бп се оно што је у њему могло иренетн на српски жнвот илн не. Тада бнсмо све ге маџарске тпиове гледалн као ираве Србе, и Пал Фаргб звао би се Павле Ноповнћ, а Пншта Чпланг — Стеван Драгнћ. Од прнказпвача у Ашеши нарочнто се одлнкује наш даровнтн, стар-младн комичар, г. Светнслав Дпнуловпћ (Мењуш). Ире ових драма приказивана је код нас као новина још једна заннм.Ђпва комедија Гргура Чпка— МехуриКи. Овом нрплнком проговоЈшћемо п о њој. Познато је да се у младом друштву, које се сувнше брзо развнја, одомаћн жеља да се одмах жнвн отменпм, парнскнм жпвотом, без обзпра подносн лп тај жнвот за околпну, одгова]>а лн пнтереси.ма п задацнма породице п слажс лп се са новчанпм стањем њенпм Нез мало увек је главнн представнпк таквога жнвота и таквога вођења куће главо.м мати. домаћнца, која прво еломнје свога мужа па после децом п кућом управља НО својрј ВО.ЂИ. Такву једну мајку — не, госиођу мајку : такву једну домаћнцу не, мнлоетпву госпођу, налазнмо у овој комеднјн представ.ЂСну доста вешго н заним.Ђиво. Ташта н iioBjiiuna матн Сидонпја учи н евоје кћери