Delo

500 Д Е Л 0 таштпнама светским. а резултат њенога назови-васпитања види се потпуно на љеној удатој кћери Сидонпји. коју је без новаца узео велпкн чиновннк Рабаји. Упућивана од матере, кћн је живела и радила као н матп — задужнвала се на све стране а дугове пснлаћивала тако да је тиме њен муж бпо иотпуно осрамоћен те је морао дати оставку. Сав покор и у својој и у кћериној кућп гледа муж Сидонпјпн, Игњат, алп се он одавно толико иодао жени да није смео ни прстом маћн да препречп напредовање тнх иородичних несрећа, За то се рад Спдонијин страховиго разви: место да пусти кћер да исплати дугове те да спасе част свога мужа, коју је ставила на коцку — мати узпма тај новац и плаћа свој дуг трговцу само да би могла казати богатој удовици, која ће јој бити снаха : „Ја имам обпчај да увек иазарим за готов новац: не волнм те рачунс.“ Она још учи кћер да буде 1алантна према удварачу те својим радом ндс дотле, да љубоморни зет тера од себе њену кћер. Млађа кћи је несрећна што је матп не да за доброга младпћа Тому, којп је по мшпљењу матере правп иростак, недостојан њене кћери. Ста рпјп спн истрошио је велику своту очева новца на агптацнју за своје нзборе, те га одбнја п његова вереница, богата удовица. Млађп син уситнно је све своје картаЈући се, јурећи по тркама н задужујући се. Ну матп Сидонпја нема очп за све те догађаје; она ужива што је за годпну дана живота у Пешти стекла нознанство, прпређује забаве и стара се да п новпне проговоре о њпма. Кад je иорпдпчнн покор нарастао до лома, онда сс охрабри н слабодушнп муж, потражи свој углед у породпцн иезначајнн отац, те с помоћу пријатеља нађе начнна да спасе добар глас свога зета п да једном укроги жену. Писац је за ово изабрао пут, који доликује само плашљиву човеку муж разговара са прпјатељем адвокатом, који му оштро говори о лакоумљу женнну и понуштању његову — а његова жена, као жена, нрислушкује разговор па кад увиде да је изгубила стару власт над мужем, нредаје се н пристаје да пде на имање у унутрашњост. Вудући потнуно побеђена, она тешн саму себе како ће у иаланцн основати женско друштво и бити стожер месној друштвеној елеганцијн. У стварн „мехурић је иукао, госиодству је крај.“ II ако се у овој комедији осећа угледање на Француске комедије са слнчнпм пред.метом, инак су МехуриКи комад вал.ан ио лепо обрађенпм карактсрима, добро изведенпм ситуацијама н ио ирпродном завршетку, у коме се, као што и долнкује комедији, враћа породица у иређашње тпхо н мприо стање. Порсд тога, главна мисао (а карактерна комедпја не може бити без ње) таква јс да врло занима гледаоца, јер п ако је стара, даје се од сваке руке обрађпвати, а обрада маџарског драматичара добра је. Од свих лпчностн најпрпродннје и најбоље изведена је мајка Cuдонпја. Она је немарна у васпнтању своје деце : прсФпњеног јс аристократског осећања: нонашање joj је охоло; мужевљево имање лакоумно расина а н.ега самог мучп н поннжава ; меша се у односе пзмсђу кћери